Autorski tekst Darka Obradovića za Informer: Politizacijom litijuma ugrožava se nacionalni interes Srbije

Jedno od pitanja koje se umešalo u dnevnu politiku jeste eksploatacija rude jadarita odnosno litijuma i borata. Od 2021.godine svedočimo snažnoj kampanji sa ciljem da se Srbija jedina odrekne strateške komparativne prednosti u Evropi. Ono što je počelo kao legitiman zahtev u pogledu zabrinutosti na okolnosti životne sredine na kraju je postalo politikansko bojšte sa isključivim zahtevom – zaustaviti napredak Srbije. Širom Evrope je bilo zabrinutosti i straha po pitanju povratka rudarstva u Evropu ali nigde nije bilo toliko iracionalnih zahteva koji bi odbacili nauku i tehnoligiju. U Srbiji je na delu radikalizacija javnosti u cilju ignorisanja činjenica čime se direktno smanjuje poverenje u državu Srbiju, naše zakone i tehnička rešenja. Paušalne tvrdnje o uništenju vodo snabdevanja, sumpornoj kiselini, devastaciji poljoprivredne proizvodnje postale su deo političkog diskursa koji igra na iracionalni strah građana. Najopasnije od svega je što opozicioni politički akteri na svojim tviter nalozima saopštavaju da se nigde u Evropi „litijum ne kopa“. Nije jasna potreba da se iznosi tvrdnja koju je lako proveriti u nekoliko sekundi na interentu. U Češkoj se otvara rudnik Cinovec pored mesta Teplica na svega 40km od nemačkog grada Drezdena. Španija otvara rudnik San Hoze pored grada Kaseresa, u Finskoj je postrojenje za preradu u gradu Kokola. Zapravo ni jedan litijmsku rudnik, a ima ih 14 u Evropi, ne otvara se u pustarama već u okolini manje ili više naseljenih mesta. Eto argumenata da postoji bezbedna tehnologja i da su mnogi planirani litijumski projekti pored naseljenih mesta i da nema opasnosti.

Industrija povezana sa litijumom je već stigla u Srbiju, od panda automobila do fabrike najnaprednijih baterija ElevenEs u Subotici. Sa druge strane mnoge strane direktne investicije su zaobišle Srbiju jer je poslata poruka u vidu teranja stranih investicija. Dok Srbija gubi vreme sa lažnim dilemama, angažovanim novinarima i aktivistima raznih motiva prva rafinerija litijuma velikog kapaciteta počinje sa radom u nemačkom gradu Biterfeld-Volfen. U istoj toj Nemačkoj u planu su dva litijumska rudnika.

Evropa više ne želi da bude izložena nepouzdanim dobavljačima i onima koji bi snabdevanje pretpostavili geopolitičkim ciljevima. Geopolitičke tenzije koje narastuja sa Kinom usled njenog odnosa prema ruskom ratu u Ukrajini stvaraju sve manje poverenja na relaciji sa Evropskom unijom. Ova jedinstvena prilika za Srbiju da bude deo evropskog rešenja, pouzdan partner na svoju korist zaustavlja se otvorenim manipulacijama, dezinformacijama i agitacijom bez suštine. Rudarstvo nije apoteka ali nema većeg standarda održivog rudarstva od onog u Evropi. Novi zakon o kritičnim sirovinama usvojen od strane Evropske unije odnosi se na sve dobavljače koji žele da posluju na evropskom tržištu. Na našu sreću Srbija je upućena na evropsko tržište zbog svoje geografske, političke i ekonomske integrisanosti. Srbija 

bi za svoj litijumskih rudnik mogla da obezbedi status evropskog strateškog projekta. Uspostavljen je čitav niz standarda koji zahtevaju ekološko, socijalno i ekonomski bezbedno rudarstvo u vidu sertifikata pod nazivom baterijski pasoš. U međuvremenu objavljen je nacrt Studije uticaja na životnu sredinu na kojoj su radili strani i domaći stručanjci koji imaju ime i prezime, svoje karijere, znanje i iskustvo. Godine naučne metodologije su uložene kako bi se pronašlo rešenje koje zadovoljava evropske kriterijume. Na kraju krajeva ko bi uzimao „prljav“ litijum koji se ne može staviti u baterije odnosno automobile koji se prodaju u Evropi.

Nažalost ni Evropska unija u koju se kunu opozicione perjanice u Srbiji nije im prihvatljiva garancija ukoliko vide priliku da zaustave napredak Srbije. Predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić je na konferenciji za štampu demontirala licemernu argumentaciju opozicionih politikanata koji su sedlali konja za multinacionalnu korporaciju. Oni koji su stvorili zakonski okvir za eksploataciju litijuma danas su najvatreniji zagovornici zabrane istog. Vratimo se na početak teksta, politika kreira i sprovodi nacionalni interes, a politikanstvo razgrađuje. Jedina debata koju treba voditi svoj fokus treba da ima na tehnološkom rešenju, a ne zabranama. Vidimo da je u Evropi moguće, dakle i u Srbiji je. Hoće li postojati odgovornost opozicionih političara ako Srbija propusti šansu? Šta ih briga u njihovo vreme je 726.000 ljudi ostalo bez posla.

Autor: Darko Obradović, autor studije Uticaj litijuma na stratešku bezbednost Srbije