Patrijarh Porfirije o stradanju Srba u selu Velika: Ne sudimo nikome, sabrali smo se da se pomolimo!

Izrazio je zadovoljstvo što je ponovo sa narodom u Crnoj Gori, ukazujući da je njegova poseta nije predmet osude zločinaca, već molitvenog sećanja na postradale.

- Braćo i sestre, dolazili smo i dolazićemo uvek sa radošću i ovog puta ne manjom. Međutim, povod zbog kojeg smo ovog puta došli jeste molitveno sećanje na mučenike veličke koji su pre 80 godina postradali. Došli smo da se molitveno setimo njih i da se njima pomolimo, da opet ispovedimo Hrista znajući šta, kako i gde je bilo toga dana. Znajući da su italijanski okupatori ovde od naših komšija i naših zemljaka muslimana osnovali muslimansku miliciju, koja se posle pada Italije odmah prestrojila i usmerila ka novim okupatorima, fašistima i Nemcima, i znamo da je te 1944. godine za samo dva sata na najstrašniji način ubijeno 564 pravoslavna života; 154 su bili deca mlađa od 15 godina, a među njima jedanaestoro koji još nisu bili rođeni, koji su iz majčinih utroba bili izvađeni i zajedno sa svojim majkama usmrćeni. Nije li to Golgota, jedan kamičak Golgote i raspeća kroz koje naš narod vekovima prolazi - rekao je patrijarh.

Egzekutori i zločinci, ukazuje poglavar SPC, nalaze na smetlištu istorije i u krajnjoj tami nečoveštva.

- Mi smo došli da ne zaboravimo one koji su postradali, da se njima pomolimo, da mi budemo bolji, znajući da oni mučenici sveti Božji, nalazeći se u naručju Božjem u blizini Božijoj svima i uvek upućuju one Jevanđeljske reči - oprosti im Bože jer ne znaju šta čine – jer to njih degradira, zločince i egzekutore, a mučenike čini učesnicima u sastradavanju Gospoda da bi dao život večni - poručio je patrijarh.

Pojašnjava da nema logočnog odgovora zašto je neko trebalo da strada samo zato što je Srbin, ali da su ljubav, praštanje i molitva jedini put ka slobodi i carstvu nebeskom.

- Zašto nepravda? Oni koji su nevini, samo zato što su pravoslavni Srbi, treba da stradaju. Tu nema logičkog odgovora. Jedini izlaz je Gospod Isus Hristos a u njegovom raspeću se sadrži trijumf i pobeda, pobeda Carstva Božjeg, pobeda ljubavi Božje. U tom susretu dvaju ljubavi, i odnos prema svakog lepoti i nepravdi i nevolji. To je put našeg uzrastanja i našeg preobražaja. Zato, moleći se svetim mučenicima, moleći se svi zajedno, budimo istinski pravi Hrišćani. Da reč Jevađelja bude naš život, svakodnevica. To nas čini slobodnim ljudima, to nas oslobađa straha, frustracije, podjele unutar sebe a onda i podjela među nama. Crkva je telo Hristovo. To kažu apostoli. To znamo i da kada učestvujemo u svetoj liturgiji, mi smo jedno, na to smo pozvani - podvukao je patrijarh.

Pozvao je narod da bude jedno u vrlini i dobru kako bi nestale sve granice i podele među njima.

- Budimo jedno u dobru, veri i vrlini pa će sve naše podele, granice, nesporazumi i suprotnosti pa i oštre reči ostati mehur od sapunice, nestaće i rasejaće se kada se u Hramu Božjem pričešćujemo jednim Telom i jednom Krvlju. Tada ćemo shvatiti da nema Grka ni Jevrejina, nema slobodnog ni roba ni gospodara - poručio je patrijarh.