Kopanje litijuma u Srbiji! Brantner: "Da se isti projekat sprovodi u Nemačkoj, podržala bih ga"

Pre više od pola godine, nemačka vlada je kritikovala izborni proces u Srbiji, a sada je najglasniji zagovornik kopanja litijuma i podržava srpske vlasti u projektu koji izaziva velika protivljenja.

"Naravno da bih (podržala takav isti projekat u Nemačkoj), pa mi već radimo na sličnim, u Saksoniji, kao i u mom regionu u basenu reke Rajne (na jugozapadu), ali tu tehnologija nije još spremna.

"Naše ministarstvo i pomaže finansijski jedan projekat kako bi se sprovela ispitivanja i testiranja, ali sve zavisi od brzine razvoja tehnologije", kaže Franciska Brantner, nemačka državna sekretarka u Ministarstvu privrede i klimatske akcije i poslanica Zelenih u Bundestagu, za BBC na srpskom.

Njeno ime se često čulo tokom posete visoke nemačke delegacije Beogradu krajem prošle nedelje kada je potpisan dogovor o srpsko-nemačkoj saradnji u rudarenju minerala.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić se upravo zahvalio Bantner za podršku projektu Jadar koji u Srbiji sprovodi australijsko-britanska kompanija Rio Tinto.

"Nisam stručnjak, ne znam ni hiljaditi deo onoga što zna Franciska Brantner", slušala je ona Vučićeve reči iz prvog reda kao važna članica nemačke delegacije.

U intervjuu za BBC na srpskom, ova 45-godišnja političarka kaže da je izazovno što su u Saksoniji, na istoku Nemačke, nalazišta litijuma na granici sa Češkom, pa se dva projekta sprovode paralelno u dve zemlje, ali da se insistira na najvišim ekološkim standardima.

To ne umanjuje zainteresovanost Nemačke za litijum u Srbiji, jer im je cilj da smanje zavisnost od uvoza sirovina i prerada iz Kine.

"Stalno raste potreba za sirovinama za digitalizaciju i održive tehnologije, a mi kao Evropljani smo u tom polju veoma zavisni od uvoza iz Kine.

"I zato smo definisali agendu kako da materijale koje imamo u Evropi i koristimo za Evropu", kaže Bantner.

Kako se ubrzava prelazak na vozila sa nultom emisijom štetnih gasova, proizvođačima automobila će biti potrebno sve više litijuma za baterije, a projekat kompanije Rio Tinto, tvrdi se, mogao bi da obezbedi čak devet desetina trenutnih potreba Evrope za litijumom.

Šolc je upravo i došao u Beograd želeći da osigura da nemačka automobilska industrija bude u prvom redu linije snabdevanja.

U nemačkoj i evropskoj delegaciji stoga su bili i predstavnici dve velike auto-kompanije - Mercedes Benc i Stelantis - koji čine skoro četvrtinu ukupne prodaje automobila u Evropi.

Predstavnici proizvođača litijumskih baterija prisustvovali su i potpisivanju sporazuma Srbije i EU o uspostavljanju "strateškog partnerstva o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima".

"Ova odluka zahteva hrabrost i doneta je u pravom trenutku", rekao je Šolc.

Dodao je da će taj potez osigurati da Evropa ostane "suverena u svetu koji se menja" i "ne zavisi od drugih".

Bila je to i pohvala za rukovodstvo Srbije koje je ukinulo zabranu rudarenja litijuma na osnovu sudske presude.

Posle velikih protesta širom zemlje, Vlada Srbije je 2022. uvela moratorijum na istraživanje litijuma i bora, ali je Ustavni sud prošle nedelje tu odluku proglasio neustavnom.

Sačekati primenu i rezultate

Koncept i evropski projekat koji sada Rio Tinto nudi, unapređen je u smislu životne sredine, kaže ona, uz ogradu da treba sačekati primenu.

"Vrednost i kvalitet moramo da procenjujemo na osnovu iskustva i rezultata koji se postignu", dodaje Brantner.

Srbija ima nameru da zatvori čitav krug - odnosno da samo deo litijuma izvozi kao sirovinu, a da skoro 80 odsto prerađuje i pravi litijumske baterije ili delove za elektronske automobile.

Na pitanje koliko je to realno izvodljivo, Brantner ima diplomatski odgovor.

"Jasno je da mi pokušavamo da ne isporučujemo litijum u Kinu, a da ga zatim vraćamo.

"Naravno, važno je da se naprave evropski lanci snabdevanja i Srbija će biti važan deo toga", kaže ona.

A hoće li Srbija dobiti fabriku električnih vozila ili nekih delova, u saradnji sa nemačkim kompanijama, zavisi od tih kompanija i njihovih poslovnih procena, dodaje.

Ko je Franciska Brantner?

- Rođena je u Lerahu, u nemačkoj saveznoj državi Baden Virtenberg 24. avgusta 1979.

- Diplomirala je na Siens Po u Parizu, a master diplomu međunarodnih odnosa stekla na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku

- Doktorsku tezu iz društvenih nauka odbranila je na Univerzitetu u Manhajmu

- Ranije je bila parlamentarna sekretarka i zastupnica Evropskih politika za poslaničku grupu Zelenih

Automobilski giganti u Beogradu

Čim je pred kamerama potpisan MemorandumSrbije i EU o sirovinama, takozvana pisma o namerama svečano su parafirali i predstavnici najvećih automobilskih kompanija Stelantis i Mersedes Benc, ali detalji nisu poznati.

U tekstu magazina Fajnenšel tajms piše da je time Srbija u stvari obećala da neće prodavati litijum kineskim proizvođačima automobila i da će, kada razvije jedno od najvećih svetskih nalazišta tog metala, prednost imati evropske automobilske kompanije kao što su Mercedes, Stelantis i Folksvagen.

A ima sa čime i da trguje - Vučić je izjavio da bi Srbija mogla da proizvede 58.000 tona litijuma, što zadovoljava 17 odsto evropskih potreba.

To je dovoljno da se napravi 1,1 milion električnih automobila.

Pritom, vlasti u Srbiji najavljuju i da sa tim projektom, mogle da dođu i direktne strane investicije čija se vrednost meri milijardama dolara.