Štrbac otkrio: Kad bi svi ekshumirani na Kosovu i Metohiji, u BiH i Hrvatskoj bili identifikovani, broj nestalih bio bi prepolovljen!

- Imamo ekshumirano skoro 4.000 posmrtnih ostataka - u BiH oko 3.000, u Zagrebu oko 900, a neidentifikovanih. I na Kosovu oko 300 - rekao je Štrbac i naglasio da su brojke koje je izneo orijentacione. 

Štrbac kaže da ima čak i više stotina identifikovanih gde su se poklopili uzorci sa kostiju i rođaka, ali da rođaci iz različitih razloga to ne prihvataju. 

- Ne mire se da im je taj neko mio ili mrtav ili da je stradao na takav način. Ima tu svega - rekao je Štrbac za Tanjug.

- Kad bi svi koji su ekshumirani bili identifikovani, mi bismo skoro pa prepolovili brojku nestalih - naglasio je Štrbac o tome dokle se stiglo sa potragom za nestalima u ratovima devedesetih.

Ipak dodaje da postoji još mnogo nerazjašnjenih sudbina.

- Mnogo je još tih nerazrešenih sudbina, ali moram reći da je to uslovno 10 ili do 11 hiljada, jer imamo dosta ekshumiranih posmrtnih ostataka, već godinama, poneki su i pre već 20-30 godina ekshumirani, a još nisu identifikovani - istakao je on. 

Štrbac je komentarisao i najskoriji slučaj predaje posmrtnih ostataka Srbina stradalog 1992. godine, pretpostavlja se u Sarajevu. 

Na pitanje da li je bilo potrebno više od godinu dana da se telo preda nadležnim organima, kaže da se sada bar zna njegovo ime Srbisalv Popović i da je iz Prokuplja.

- Otišao je da studira u Sarajevo i kad je završio fakultet ostao je, oženio se, dobio decu i kad se zaratilo nije kao i mnogi drugi Srbi hteo da napusti Sarajevo, već je ispratio suprugu i decu na autobus za Srbiju - rekao je Štrbac i dodao da je porodica čula da je ostao da kopa rovove i da je kasnije stradao.

Prema njegovim rečima, to nije bio tipično stradanje, bio je civil, nije bio vojnik, nije bio zarobljen pa ubijen, nego je tamo ostao svojom voljom.

- Čak je neko i krivično gonjen zbog njegovog stradanja i ubistva - dodao je on. 

Štrbac kaže da je ove godine bilo vrlo malo rešenih slučajeva, bar kad su u pitanju Srbi. 

- Proletos smo imali trojicu sa Veritasovog spiska odnosno i sa spiska Komisije Srbije, koje su Hrvati rešili - rekao je Štrbac i dodao da Hrvati više ne obaveštavaju komisiju Srbije ako porodice ne žive u Srbiji.  

- Imali ste brojku da Srbija - komisija traži sa područja BIH sad 214 nestalih, 212 je do sada identifikovano - rekao je Štrbac i dodao da razni faktori utiču zbog čega identifikacija traje dugo.
Što se tiče saradnje između zemalja po pitanju nestalih kaže da je ona bila bolja u vreme dok se ratovalo.

- Komisije Srbije i Hrvatske se ne sastaju već dve, tri godine. Nekad smo, a ja sam vodio komisiju Republike Srpske Krajine, imali sastanke na nedeljnom nivou. Posle ratova, bio sam ekspert u komisiji tadašnje SRJ, sastajali smo se na mesečnom nivou. Jedan mesec u Hrvatskoj, drugi u Srbiji - rekao je on.

Kaže da bi navodno iduće nedelje Hrvatska trebalo da preda telo jednog vojnika koji je stradao 1991. Srbiji, ali to je sve malo. 

Štrbac podsdeća da se i predsednik Komisije za nestale Vlade Srbije Veljko Odalović žali kako nema nikakvih sastanaka, ni sa komisijom sa tzv. Kosova, ni sa Hrvatskom. 

- Ali postoje protokoli o saradnji, svi su potpisani sa Hrvatskom na prvom mestu. Naravno da to u mnogome opterećuje potragu za nestalima - istakao je Štrbac i dodao da su važne informacije o novim potencijalnim grobnim mestima i da u Veritasu imaju saznanja o preko 200 registrovanih grobnih mesta. 

Na pitanje gde se najviše pretražuje kaže da moraju postojati informacije gde je potencijalno neko zakopan. 

- Ovaj čovek čije je telo predato iz Sarajeva u Srbiju, bilo je na Barama, na glavom sarajevskom groblju. Očito da nije bio pod imenom. Da je bio pod imenom ne bi bila potrebna DNK identifikacija - rekao je Štrbac.

Štrbac naglašava da je saradnja potrebna i radi novih eskhumacija, radi dobijanja novih podataka o tome gde se nalaze potencijalne grobnice. 

- Mi imamo masovne grobnice, one su pravljene da bi se zločin prikrio. Jer sakriješ i leš, baciš ga u nekakve jame, bezdanke. Imamo i slučajeve da su leševi spaljeni. Doznali smo da ih ima bar 30 spaljenih - zaključio je Štrbac.