Vesić poručio: Digitalne političke kampanje su realnost, ključ je u kontaktu sa građanima

- Digitalne političke kampanje su postale realnost. Prva prava takva kampanja koja je uticala na rezultat izbora bila je kampanja Baraka Obame 2008. godine, a druga Donalda Trampa iz 2016. godine. I donela im je pobede - rekao je za TV Hepi Vesić, koji je nedavno izdao udžbenik o digitalnom političkom marketingu.

On je ukazao da su i Obama i Tramp morali da se bore protiv mejnstrim medija, budući da nisu uz sebe imali glavne američke medijske kuće.

- Obama se borio protiv Hilari Klinton u stranci, a porodica Klinton koja vlada demokratama, je miljenik mejnstrim medija. Njemu je odlazak na društvene mreže bio način da preživi i pobedi jer je u klasičnim medijima bio autsajder - rekao je Vesić.

Podsetio je da je Obama 2008. godine na na Jutjubu omogućio kojima ga prate da učestvuju u kampanji da snimaju pesme, od kojih su neke imale i više od 100 miliona pregleda.

- Na njegovoj platformi ’MyBarackObama’ ljudi su mogli da doniraju novac, dobiju informacije, da se povezuju u grupe za rad u kampanji i da kreiraju sopstveni sadržaj…Omogućio je svakome da u njoj učestvuje, da njegova predsednička kampanja postane lična kampanja birača i zato je kampanja bila uspešna. Posebno je dobro koristio jutjub kampanja na kojoj su birači, pre svega mladji, kreirali svoje sadržaje. Tako je na izbore izveo mlade i one koji ranije nisu glasali i tu je ključ njegove pobede i nad protivkandidatima u stranci i na izborima - rekao je Vesić.

Nakon toga, podsetio je Tramp je briljantno iskoristio Tviter, 2016. godine, jer je i on znao da neće moći da dobije prostor u mejnstrim medije. Tramp je imao 10-tak tvitova dnevno, imao 325 događaja u kampanji i nametao je mejnstrim medijima da se bave njime, da objavljuju ono što on radi. Jednostavno on je diktirao tempi kampanje i niko nije imao odgovor.

Dodao je da je Tramp vodio prvu ciljanu kampanju na društvenim mrežama i fantastično segmentirao birače, jer je slao odgovarajuće poruke tačno određenim ciljnim grupama. 

Vesić je kao primer značaja društvenih mreža naveo i sastanak ljudi iz Bele kuće sa 50 najuticajnijih influensera, nakon početka rata u Ukrajini, upravo o narativu koji će koristiti o tom ratu. U tom smislu, dodao je oko 500 influensera u Americi, ima više od 500 miliona pratilaca, što je sto puta više od publike od svih mejnstrim medija.

Dodao je da je Telegram brzo rastuća mreža, koju koriste obe strane u rusko-ukrajinskom sukobu i koja služi za zaobilaženje mejsntrim medija.

- Društvene mreže su okean informacija u kojem nema mnogo kontrole, ali treba voditi računa da to daje mogućnost velikih zloupotreba i širenja lažnih informacija. Ne suočava se samo Srbija sa tim, otuda i potreba da se njihov rad reguliše. Nije sve cenzura, jer treba naći sredinu između slobode govora na mreži i opasnosti da se one pretvore u platformu za širenje lažnih vesti - upozorio je Vesić.

On je podsetio da je tokom izborne kampanje i sam praktikovao prenose svojih događaja na društvenim mrežama.

- Ja sam, i dok sam bio lokalni političar, razgovarao sa građanima. Danas imate lokalne političare koji misle da su bogovi i da gradjani treba da budu srećni jer oni postoje. Predsednik Vučić može da razgovara sa građanima, ali su neki političari na lokalu ’mali bogovi’ koji to ne mogu… Da li možete da verujete da je Katastar zabranio ulazak građana. I time ćemo se baviti u narednom periodu. Primaće gradjane ili neće raditi tamo. Predsednik može da preseli kabinet u zapadnu Srbiju, da sluša probleme i priča sa građanima ali imate gospoda katastra ne mogu. Njima je ispod časti da pričaju sa gradjanima jer oni su bogovi a predsedniku nije ispod časti - ukazao je ministar Vesić.

Dodao je da on nikada nije bežao od razgovora sa građanima, a da je tokom kampanje svaki njegov razgovor sa ljudima, uživo na društvenim mrežama pratilo po nekoliko hiljada ljudi.

- To vam omogućava da pošaljete pruku do mnogo više ljudi, nego ako imate samo događaj, pošaljete video medijima. Društvene mreže omogućavau da ono što radite, prenosite drektno, većem broju ljudi, a mediji uvek mogu da preuzmu ono što im je zanimljivo - rekao je Vesić.