Kad afera promaši cilj: Kome to nedostaje aktuelnih tema pa mora da kopa po prošlosti i da se vraća deceniju unazad?

Taman kada su se zeleni kilovati kao neophodna zamena za ugalj i termoelektrane „primili” kod naroda u  Srbiji, jer je većina shvatila da čista energija ne mora da bude samo unosan posao za  strane i dobrostojeće domaće investitore, već da građani mogu i sami da postanu proizvođači i prodavci struje ukoliko postave solarne panele  na krovove svojih kuća, neko se dosetio da vrati priču na začetke zelene tranzicije.

I da u nju uključi Marka Кrendala, vlasnika kompanije „CVP  – Кontitental vind partners”  koja se bavi obnovljivim izvorima energije, a koja se našla u centru pažnje davne 2015. godine.

Sve to u nameri da podseti javnost na događaj čiji je epilog  bila jedna konferencija za  novinare u Vladi Srbije na  kojoj su govornici redom demantovali da je Nikola Petrović, tadašnji generalni direktor Elektromreže Srbije (EMS) i kum tadašnjeg premijera i današnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića ucenjivao Кrendalovu firmu, tražeći mu mito kako bi ih  priključi na mrežu EMS-a.

Кrendal tada nije bio prisutan da i on demantuje te navode, ali je to učinio nedavno gotovo deceniju kasnije.

Na konferenciji su tada govorili i Ana Brnabić, direktor u ovoj  kompaniji, kasnije ministarka, premijerka i sada predsednica Skupštine Srbije, koja je javno potvrdila  da nikakvog ucenjivanja nije bilo, a i kasnije je u više navrata govorila kako je problem rešen u ekspresnom roku i na najprofesionalniji  način.

Malo ko može danas da se seti kako je sve počelo. Te 2015. godine, podsetimo, na portalu „Telepromtera” objavljen je dokument za koji je rečeno da predstavlja transkript razgovora  između Bojana Pajtića, tadašnjeg  lidera DS-a i Lidije Udovički (supruge Marka Кrendala i nekadašnje  kantri menadžerke kompanije CVP,  inače sestre tadašnje ministarke energetike Кori Udovički).

U njemu  se navodilo da je direktor EMS-a Nikola Petrović u to vreme ucenjivao  ne samo firmu CVP nego i tadašnjeg  ambasadora SAD Majkla Кirbija.

Sve je ličilo na pokušaj da se napravi još jedna afera u vreme kada  se ideja uvođenja zelene energije u srpsku energetiku tek pomaljala. Sve da je nečega i bilo, malo koga bi  danas ova priča mogla i da zanima,  pa se glasno čovek pita kome to nedostaje aktuelnih tema pa mora da  kopa po prošlosti i da se vraća deceniju unazad?

Utoliko pre što se u  međuvremenu toliko toga dešavalo  da je prosečnom konzumentu medija  u Srbiji postalo prilično naporno da „održi korak” i odvoji bitno  od nebitnog, da napravi razliku između zaista problematičnih pojava u  društvu (realnih afera) i onih koje  su fabrikovane i kreirane za postizanje političkih ciljeva.

Fokus javnosti treba da bude usmeren na to da  je Srbija sebi postavila plan da do 2030. godine proizvodi do 45 odsto zelene električne energije. Istovremeno je svetski cilj da na globalnom  nivou iz obnovljivih izvora energije do 2028. bude proizvedeno 42 odsto struje, te je naša zemlja izgleda i  malo ambicioznija, iako joj je početna pozicija pre 10 godina bila nezavidna jer je najveći deo struje proizvodila iz uglja.

Podgrevanje starih priče treba valjda da podseti javnost u kakvoj „burazerskoj” i „kriminalnoj” državi živimo. Moglo bi se reći – savršena  afera. Ima zaista sve – međunarodne  biznismene, političke „igrače” na  najvišem nivou, porodične i kumovske veze, milione, mito, ambasadore... 

Usledili su demanti, tužbe, konferencije za štampu... Ambasador Кirbi odmah je demantovao da je izgovorio reči navedene u transkriptu. Nikola Petrović je otišao na poligraf, koji je prošao, i pozvao i Lidiju Udovički i Bojana Pajtića da urade isto, na šta oni nisu pristali.

Lidija Udovički je samo izjavila da  nikada u životu nije videla Nikolu  Petrovića i nakon toga se više ovim  povodom nije oglašavala.

Na konferenciji za štampu javnosti su se obratili predstavnici EMS-a, koji su  prezentovali sve dokaze, dokumentaciju i korespondenciju u vezi sa ovim  slučajem, kao i tadašnji ministar  energetike Aleksandar Antić. Čak ako se i dokaže da nečija krivica ne postoji, ime je okaljano, a  sudski procesi za narušavanje ugleda dugo traju, optuženi izbegavaju  ročišta i tako se predstavljaju kao „borci za slobodu”, a i epilog tih  procesa svakako nema odjek kao inicijalna optužba.

Iako Кrendal u intervjuu koji se  poslednje dve nedelje može slobodno čitati na društvenim mrežama  nije potvrdio bilo kakve kriminalne radnje, u delovima teksta dotakao  se nekih negativnih stereotipa o  poslovanju u Srbiji.

Mada je na istom mestu izneo i sasvim suprotne  ocene i generalno pozitivnu sliku  o poslovnom okruženju i napretku  koji je postignut, izvučene su samo  negativne strane, onoliko koliko su  mogli, verovatno i sami razočarani nedostatkom materijala.

I sam Кrendal nije mogao da prepozna svoj rukopis pa ga je demantovao, što je takođe  javno dostupno. U reakciji Кrendal  navodi:

- Iz onog što se čita može se  zaključiti da sam rekao da je Srbija  nepovoljno mesto za poslovanje. To  je daleko od istine. Danas zapošljavamo više od 50 ljudi u Beogradu, aktivno ulažemo u ovu zemlju i imamo  više nego pozitivna iskustva. Pre  10 godina, industrija obnovljivih  izvora energije nije bila razvijena, i svi mi – uključujući investitore, EMS i vladu – trudili smo se  da pronađemo najbolji način da je  stvorimo i unapredimo. Naravno,  bilo je izazova i težih razgovora  između predstavnika industrije i  vlade, što je potpuno normalno i  očekivano, kao i na svakom drugom  tržištu u razvoju na kojem sam do  sada radio.

Govoreći o rešenju problema koji je  postojao između njegove kompanije i  EMS-a, Кrendal još kaže:

- Rešenje je  bilo slično praksi koja je zastupljena svuda u Evropi – troškove infrastrukture za priključenje na mrežusnose investitori, što je standardno rešenje u svakoj zemlji u kojoj poslujemo. Pre tog sastanka, lično sam se  zalagao za drugačiji pristup, ali konačni dogovor je bio pravedan za sve i  opstao je već 10 godina. Bio je to dobar  kompromis i želim da pohvalim kompaniju EMS i njenog tadašnjeg direktora Nikolu Petrovića za kreativnost i snalažljivost u pronalaženju  rešenja. Članak je sugerisao da su se  desile neprijatne stvari, što nisam  rekao – istakao sam da nisam prisustvovao sastanku. Žao mi je što sam propustio priliku da budem deo rešenja,  jer bi to bilo nešto na šta bih bio  ponosan. Da zaključim, zahvaljujući  otvorenosti i spremnosti Ministarstva rudarstva i energetike, kao i  drugih državnih institucija, Srbija  je uspostavila jedan od najboljih regulatornih okvira u regionu i ponosni  smo što smo deo njenog uspeha.

Ovime bi, čini se, trebalo da bude  stavljena tačka barem na ovu, inicijalnu aferu. Jedno je sigurno – mnogi će reći da se i Кrendal „prodao”.

Кo zna, možda je upravo on budući ministar u Vučevićevoj vladi za koju se  govori da će biti rekonstruisana.  Eto nove priče.