Stupar: Zašto je mlađi referent Ponoš nervozan?

Neverovatna je energija NATO plaćenika, mlađeg referenta Zdravka Ponoša da i dalje govori 
o Vojsci Srbije i ako je svestan da je kod većine građana Srbije potpuno jasno da se radi o 
čoveku koji je uz podršku tadašnjeg predsednika Srbije Tadića obavljajući protivzakonito 
najveću vojničku dužnost – Načelnika Generalštaba Vojske Srbije planski uništavao 
borbene mogućnosti Vojske Srbije po protivzakonitom ne usvojenom Strategijskom pregledom 
odbrane od 2007. godine.

Strategijski pregled odbrane od 2007. godine po kojem su smanjene po Tadićevim i
Ponoševim naređenjima smanjene borbene mogućnosti Vojske Srbije sa 400 bataljona na 100 
i ukinuto obavezno služenje vojnog roka nikad nije odobren od Vlade Srbije.

Tužno je da čovek koji treba da je u zatvoru zbog eksplozija na Кarađorđevom brdu kraj 
Paraćina od 19.10.2006. godine kada je eksplodiralo 3500 tona municije, njegovom krivicom 
u Domu Skupštine Srbije se protivi odluci o „odmrzavanju“ obaveznog služenja vojnog roka i 
nabavci najnovijih borbenih sistema za Vojsku Srbije.

Još je više neshvatljivo da mlađi referent Ponoš pored iskustava u Ukrajini, Izrealu i 
Palestini kada je običnom vojniku u svetu jasno, da je koncept malih profesionalnih vojski 
promašaj i da se suverene države moraju vratiti u odbrani svoje nezavisnosti i slobode 
masovnim vojskama, čija će popuna biti kombinovana od profesionalnog sastava i rezervnog 
sastava i dalje tvrdoglavo brani koncept malobrojne profesionalne vojske za potrebe NATO 
pakta.

Po ne usvojenom Strategijskom pregledu 2007. godine mlađi referent je za NATO pakt trebao 
da obučava samo 3 specijalnosti: pešadince, inžinjere i bolničare, tj one pripadnike svih 
vojski koje najviše ginu u oružanom sukobu.

Većini građana Srbije je jasno da se sadašnje državno i vojno rukovodstvo opredelilo za 
vojnu neutralnost, a ta vojna neutralnost podrazumeva razvoj savremenog, borbeno moćnog,
odvraćajućeg sistema odbrane, razvijenog po modelu koncepta totalne odbrane.

Temelj koncepta totalne odbrane je masovno vojno obrazovanje i vaspitanje građana Srbije, a 
to se može najkraće i najkvalitetnije postići kroz odmrzavanje obaveznog služenja vojnog 
roka.

Na osnovu dugogodišnje analize karakteristika vojišta 21. veka, geopolitičkog i vojnostrategijskog položaja Srbije i dostignutog obrazovnog nivoa mlade generacije razumno je 
određena obuka obaveznog služenja vojnog roka stanovništva u trajanju od 75 dana. Ta 
kratkotrajna obuka mora biti kvalitetna i intenzivna i mora se zasnivati na potpunom 
materijalnom obezbeđenu borbene obuke i na vrhunskoj, stručnoj i metodičkoj obučenosti 
starešina za izvođenje obuka.

Vojni vrh posebno naglašava da se obuka pojedinaca nastavlja kroz obuku u jedinicama 
profesionalnog sastava, ratnim jedinicama, jedinicama policije i jedinicama civilne 
zaštite imajući u vidu da savremena borbena dejstva zahtevaju veliku koheziju i obučenost 
jedinica.

Zato reči mlađeg referenta Ponoša izgovorene u Skupštini Srbije 26.09.2024. godine da će 
se Srpskoj mladeži ponoviti stradanja na Sremskom frontu 1945. godine su krajnje nerazumna 
jer upravo državno i vojno rukovodstvo čini sve da u ovim složenim međunarodnim 
uslovima i mirisom baruta koji se oseća širom sveta upravo radi sve da se nikada ne 
ponovi Sremski front. 

Mlađi referent Ponoš i njegova plaćenička svita u kojoj se nažalost nalaze i neki 
penzionisani oficiri koji su ukinuli obavezno služenje vojnog roka žele upravo to da se u 
eventualnoj odbrani teritorijalnog integriteta, nezavisnosti i slobode Republike Srbije 
opet ponovi Sremski front.

Međutim, većina srpskog naroda je uvek znala da raspozna izdajnike i plaćenike u svojim 
redovima i nadajmo se da nikada više nećemo u Skupštini Srbije čuti reči protivljenja o 
jačanju Vojske Srbije kao kičme moćnog odgovarajućeg Sistema odbrane koje smo čuli,
26.09.2024. godine od nervoznog vojnog dezertera, mlađeg referenta Ponoša