Jovanov rasturio Đilasa: Ko mnogo gubi, a on je šampion izbornih poraza, može mnogo i da se ljuti!

- I šta kaže Đilas? Pobedio na "poslednjim slobodnim izborima"? - napisao je Jovanovi i dodao:

- Dakle, kad on pobedi izbori su slobodni, a kad izgubi, izbori nisu slobodni. Ovo je razmišljanje na nivou deteta predškolskog uzrasta, koje može da podrži samo onih par evroposlanika koje je rentirao za potrebe pravdanja poslednjeg poraza i zaposleni u Multikomu. I niko više.

- Srećom, postoje svedočanstva i o "slobodama" iz 2012. godine. Slika 1 - "slobodno" su kupovali podršku paketima iz robnih rezervi. Slika 2 - izveštaj Verice Barać o "slobodnoj" kontroli medija.

- A onda je, recimo, u istoj toj neslobodnoj zemlji upravljao Košarkaškim savezom Srbije i pet - šest godina zucnuo nije da su izbori nedemokratski, neslobodni i slično. Ili se oštro bunio, ali u sebi.

- Sa druge strane, od kada se vratio u politiku, Đilas nije uspeo da pobedi apsolutno nigde. Ni na predsedničkim izborima, ni na republičkim, ni na pokrajinskim, ni na lokalnim, ni na izborima za mesnu zajednicu. Verovatno ni za kućni savet. Nigde i nikada.

- I ne samo to, on ne sme ni da se kandiduje kao što rade politički lideri, već na svakim izborima traži novu žrtvu iza koje će da se sakrije. Na skupovima koje organizuje ne sme da govori. U šetnjama koje organizuje beži u deseti red... I onda su problem "neslobodni izbori"? Izgleda da je i sam svestan u kome zapravo leži uzrok njegovih poraza, ali nema hrabrosti da se sa tim suoči, a ako se neko drugi usudi da kaže istinu, biva brutalno najuren iz opozicionog miljea.

- Jasno je da ko gubi ima pravo da se ljuti. Ko mnogo gubi, a Đilas je šampion izbornih poraza, može mnogo i da se ljuti. Ili da se teši infantilnim izgovorima. Ali baš ništa od toga ne može da promeni činjenicu o njegovim kolosalnim porazima.

- "I ćorava koka ubode zrno", kaže naš narod, ali Đilas pobedu na izborima - nikako.