VELIKO ISTRAŽIVANJE ZAŠTITNIKA POTROŠAČA! ŠTA NAM JE USTVARI PORUČILA SZO: Jedite domaće meso, kuvano, dinstano, bez dodataka

Pitanje količine

Profesor u penziji Ratko Jankov, nekadašnji šef katedre za Biohemiju na Hemijskom fakultetu u Beogradu, za Zaštitnik potrošača napominje da ovo otkriće i nije otkriće, s obzirom da se za mnoge supstance koje se sada pominju odavno zna da mogu biti štetne.

- Sve je pitanje količine i doze. Na primer, kad imamo domaće sušeno meso u takozvanoj salamuri, dakle rastvoru slane vode u koju se potapaju šunke i pršute, onda su ovakve izjave o kancerogenosti budalaste. Ali, kad je u pitanju industrijska proizvodnja, onda nemate pojma čega sve može da bude u proizvodima. Ukratko, domaća hrana je svakako mnogo bezbednija. Kada sami pravite kobasice, znate šta u njih ide: meso, beli luk, so. A, kad kupite industrijsko meso, nemate pojma koliko je tu soje, aditiva, raznih dodataka da bi meso bilo crvenije, i tako dalje - pojašnjava profesor Jankov i dodaje:
- U svim dimovima ima nekih supstanci koje na dugi rok i u velikim koncentracijama povećavaju verovatnoću dobijanja raka. Dakle, opet je u pitanju količina, odnosno doza. To znači, sve što je dimljeno nosi jednu određenu povećanu verovatnoću i ništa više od toga. Ako niste skloni tome, neće vam se desiti. To važi za roštilj i sve ono gde ima dima. Ali, s druge strane, dim je od pamtiveka uz čoveka. 

A drugi faktori?

Slično razmišlja i profesor Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka:

- Obrada mesa u današnje vreme zahteva razne konzervanse, pa ne znamo da li je samo meso odgovorno za nešto ili su to konzervansi. Ipak, u 19. veku ljudi nisu imali zamrzivače, pa su mnogo više meso solili i dimili i više ga jeli kroz sušene proizvode, a mortalitetna stopa je bila 50 umrlih od raka na 100.000 ljudi, dok je u Srbiji, uz razvoj dijagnostike i sve bolje lekove, u 2012. godini ta stopa bila 300 umrlih na 100.000 ljudi. To me navodi na zaključak da su neki drugi faktori možda ipak presudniji. Naravno, ne smemo smetnuti s uma ni da je prosečan vek ljudski znatno uznapredovao, a maligni tumori su bolest starije životne dobi.

Naš sagovornik objašnjava da SZO ima listu faktora rizika i svake godine se ta lista proširuje, ali svaka lista počinje duvanom. 

- Smatra se da 30 odsto svih vrsta kancera pada na teret duvana. A, kod raka pluća taj procenat je 90 odsto - zaključuje Čikarić.

Produžavanje roka

Redovni profesor Medicinskog fakulteta, higijenolog Goran Belojević objasnio je da meso samo po sebi nije opasno, ali može biti opasno ono što se nađe u njemu, odnosno aditivi i konzervansi.

- Meso je neophodna namirnica koja se mora jesti zbog belančevina i gvožđa, ali kada se peče na roštilju, onda to više nije meso, nego su to produkti sagorevanja uglja - rekao je Belojević.

On je ukazao da kada se proizvodi hrana za stotine hiljada ljudi postoji druga logika nego kada neko proizvodi hranu za sebe iz svoje bašte ili svog dvorišta i da se konzervansi dodaju zato što meso mora što duže da se održi.

- Kada se tovi stoka, njoj se ne daje samo hrana, nego i hormoni, što je uobičajen tretman, ali je važno kada se prestaje sa tim, koliko dana pre klanja, što je određeno da bi ti hormoni nestali iz mesa. Ne drže se, međutim, baš svi uvek toga, jer tu je ekonomija, što više hormona date, to je tov brži. Isto važi i za antibiotike koji se preventivno daju zdravoj stoci - istakao je Belojević.

Informer