Foto:
Vesti
TRGOVCI SE POIGRAVAJU SA PSIHOM NAJMLAĐIH! Zarađuju ozbiljne pare na DEČJOJ HISTERIJI!
Nikako nije slučajno što su oni dečji slatki proizvodi baš postavljeni sa ciljem da ih deca samo zgrabe i stave u korpu
Zoran Nikolić, NOPS
Trgovci ne biraju način da zarade, pa se služe raznim trikovima kako bi napravili što veće pazare, a za to koriste čak i decu! Tako su u gotovo svim prodavnicama i hipermarketima najskuplji slatkiši i igračke izloženi na najnižim rafovima baš u nivou dečjeg pogleda. Zbog toga gotovo da ne postoji roditelj koji nije crveneo dok je njegovo dete neumorno plakalo i vrištalo tražeći da se kupi najskuplja čokolada, "kinder" jaje ili preskupe bombone poznatog proizvođača.
Upravo sa ovakvim problemima našoj redakciji javili su se iznervirani roditelji koji kažu da trgovci ne biraju način kako da isprovociraju roditelje da mališanima kupuju najskuplje proizvode.
Saveti:
* Ograničite kupovinu
* U kupovinu je najbolje ići sa spiskom
* Ne padajte na popuste i akcije
* Pre kupovine dogovorite se sa decom šta ćete da pazarite
- Svaki put kada sa mojim trogodišnjim sinom odem u kupovinu, ne mogu da ga odvojim od najnižih polica koje se nalaze blizu kase. Te rafove, koji su očigledno namenjeni da roditeljima isteruju pare iz džepa, nemoguće je zaobići. Nalaze se tačno na putu do kase i namenski su tu da bi mamili najmlađe - kaže naša čitateljka.
Ona dodaje da se trudi da svom detetu ne daje previše slatkiša, ali da je, kad se detetu već ispred nosa nađu čokolade i bombone, veoma teško da svom sinu kaže ne.
- Kao hipnotisan trči do police i uzima slatkiše. Pričala sam sa dosta mama i gotovo sve imaju isti problem u prodavnici - kaže ona.
Shutterstock
Efekat "velika kolica"
Shutterstock
Kada kupci koriste kolica, a ne korpe, skloni su da potroše i do 40 odsto više novca. Osoblje supermarketa namerno postavlja osnovne namirnice (hleb i mleko) na što udaljenijem mestu. Na taj način mogu biti sigurni da će mušterije usput ubaciti i nekoliko dodatnih (i ne baš neophodnih) proizvoda. U mnogim samoposlugama hodnici usmeravaju kupce u pravcu suprotnom od kretanja kazaljke na satu, što ih takođe tera na neplanirane kupovine.
Da slatkiši nisu slučajno izloženi baš u poslednjim policama, potvrdio je za Zaštitnik potrošača Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača (NOPS). On kaže da ceo tim stručnjaka, među kojima su psiholozi, ekonomisti, sociolozi, godinama usavršava načine na koje supermarketi od kupaca pokušavaju da izmame što više novca.
To je režirana situacija u kojoj većina roditelja popušta i u korpi obično završava nešto što nije bilo u planu da se kupi
Zoran Milivojević, psihoterapeut
- Ima tu dosta caka. Živimo u potrošačkom društvu i normalno je da se tome posvećuje pažnja. Nema tu ničeg nezakonitog, a nikako nije slučajno što su oni dečji slatki proizvodi baš postavljeni sa ciljem da ih deca samo zgrabe i stave u korpu - kaže Nikolić. Informer
On dodaje da postoji pravilo da se najskuplji proizvodi, najčešće prestižnih brendova, stavljaju na police koje su u nivou očiju i koje su najdostupnije kupcima.
- Takođe, sitnice kao što su žvake i lizalice gotovo uvek su pored kase i, dok se kupci dosađuju čekajući u redu, često završe u korpi. Zato treba biti oprezan da ne biste postali "žrtve" kupovine nepotrebnih proizvoda. Preporučujem da idete sa spiskom stvari jer ćete tako izbeći kupovinu nepotrebnog - kaže on.
Zoran Milivojević, psihoterapeut, kaže da postoje stručnjaci koji u jednom hipermarketu određuju kako će proizvodi biti složeni, pa čak i koja muzika će se puštati. Kaže, sve to je u nameri da se kupci privuku i da pazare što više proizvoda.
- Statistikom se određuju popularni proizvodi među decom, koji obavezno stoje na nižim policama. Tako se pravi određeni pritisak na roditelje, koji su uz svu neprijatnost izloženi i pogledima drugih ljudi - objašnjava Milivojević.
On dodaje da je to režirana situacija u kojoj većina roditelja popušta i u korpi obično završava nešto što nije bilo u planu da se kupi.
- Ono što trgovci kreiraju jeste i dečja moda. Kad neku igračku ili slatkiš ima jedno dete i to donese u grupu, obavezno svi žele da imaju. Na taj način se pravi epidemija među decom i, ukoliko ona ne dobiju šta ima i njihov drugar, smatraju se manjem vrednim - dodaje Milivojević.