| Korišćenje nasumice odabranih fotografija ljudi sa interneta zarad promovisanja raznoraznih preparata kažnjivo je zakonomCvijetin Milivojević, marketinški stručnjak
|
Kompanija "Avala farm" nastavlja da vara građane prilikom reklamiranja svog proizvoda "antikilogram". Princip prevare je isti kao i onaj o kom smo pisali prošle godine - koriste nepostojeće ljude koji govore o pozitivnim iskustvima sa njihovim preparatom. Ovog puta je reč o mašinbravaru iz Bogatića, izvesnom Branku J. (64), koji u promo tekstu (plaćenom oglasu) tvrdi da je "pobedio hemoroide, stomačni zatvor i suvišne kilograme".
Kada smo fotografiju koja bi trebalo da predstavi izvesnog Branka iskopirali na internet pretraživač, ispostavilo se da je reč o slici sa berze fotografija Shutterstock, koja je slikana kao ilustracija za radnika u industrijskoj proizvodnji, a koja je delo fotografa Dmitrija Kalinovskog iz Belorusije.
S druge strane, u pomenutom oglasu lažni Branko detaljno opisuje kako je rešio brojne zdravstvene probleme i smršao 17 kilograma "na prirodan i zdrav način".
Kada smo prvi put raskrinkali prevaru kompanije "Avala farm", gde su za imaginarne zadovoljne korisnike iskorišćeni Mila Kodić (32) iz Beograda i Oliver Bešlić (43) iz Raške sa sve fotografijama foto-modela, stručnjaci su upozorili da je reč o "kriminalu".
Printscreeen
Stručnjak za marketing, profesor Cvijetin Milivojević rekao je za Zaštitnik da je korišćenje nasumice odabranih fotografija ljudi sa interneta zarad promovisanja raznoraznih preparata krivično delo i kažnjivo je zakonom.
- Ne možete koristiti tuđe fotografije i na osnovu njih prodavati proizvod, naročito ne ako je u pitanju preparat za mršavljenje. To je krivično delo. U mnogim razvijenim zemljama organizacije koje se bave zaštitom potrošača podižu tužbe i krivično gone sve one kompanije koje obmanjuju potrošače. Te kompanije uglavnom izgube na sudu i bivaju prinuđene da plate ogromne iznose novca - kaže Milivojević.
Predsednica Upravnog odbora Centra potrošača Srbije Vera Vida složila se da je korišćenje fotografija ljudi koje određena firma predstavlja kao nekog ko je koristio preparate i pritom smršao a nije - klasično obmanjivanje kupaca.
- To je klasična zloupotreba u marketinške svrhe kako bi se preparat što bolje prodavao, ali to je obmana potrošača i kompanije ne treba to da rade. Da bi potencijalni korisnici određenog proizvoda bili sigurni u dejstvo određenog preparata, najbolje je da se raspitaju kod nekog ko ga je već koristio kako bi iz prve ruke saznali da li preparat deluje ili ne - kaže Vida, i dodaje da korišćenje fotografija sa raznih sajtova za marketinške potrebe, bez dozvole, može biti krivično delo ukoliko su zaštićene autorskim pravima.
- Ako kompanije postave na sajt fotografije koje su zaštićene autorskim pravima, mogu krivično odgovarati. Ipak, i ukoliko su fotografije dozvoljene za korišćenje, u svakom slučaju je to obmana potrošača jer su to ljudi koji nisu koristili preparate - objasnila je Vida.
