Foto:
Vesti
OVE BOMBONE I ŽVAKE IZ SRBIJE SADRŽE OPASAN ADITIV E124, a kad vidite odakle potiče ZGROZIĆETE SE!
Slatkiši obojeni u crveno, a koje proizvodi kompanija "Paraćinka", uopšte nisu preporučljivi za decu. Na njima, verovali ili ne, stoji upozorenje da mogu nepovoljno da utiču na aktivnost i pažnju kod najmlađih. Na ovoj listi su, između ostalog, dve vrste bombona "jagoda", kao i žvake u tubi "žvazbuka".
Dovoljno je da dete za sat vremena pojede pet takvih bombona i da dođe do razdražljivog ponašanja, plača, histerije i nervoze
Dr Saša Milićević, pedijatar
Najproblematičniji njihov sastojak jeste aditiv koji se krije iza oznake E124, a reč je o varijaciji karmin ili košenila boje (E120), koja se dobija od insekata.
Aditiv E124 se naziva ponso 4R košenila crvena, a našla se na listi emulgatora koje je Evropski parlament označio kao štetan, a neke države, poput Amerike i Norveške, zabranile su ga.
Na njihovu potencijalnu štetnost upozorava i Svetska zdravstvena organizacija.
Prema rečima stručnjaka, ovakvi proizvodi su više štetni nego korisni. Ništa dobro ne mogu doneti deci osim karijesa, proliva, slabog apetita, a u radikalnijim slučajevima plač, nervozu i gubitak daha. Stoga, oni upozoravaju da roditelji nadgledaju dete dok ih jede, ali da bi najbolje bilo da deci mlađoj od sedam godina ovu zanimaciju izbace iz upotrebe.
Budite obazrivi
Pedijatar dr Saša Milićević savetuje roditelje da budu obazrivi sa poslasticama ovakve vrste, naročito na onima na kojima su jasno istaknuta upozorenja da mogu biti štetne po zdravlje dece.
- Voćne bombone nisu korisne za mališane, jer pored karijesa, mogu biti uzrok brojnih zdravstvenih tegoba. Naročito su opasne one na kojima proizvođači jasno istaknu da nepovoljno utiču na zdravlje.
E1201 - Polivinilpirolidon
* stabilizator, služi za taloženje
* kod osetljivih osoba može uzrokovati alergijske reakcije i dermatitis
E124 - ponso 4R košenila crvena
* pojačivač i dodatak crvene boje
* može negativno da utiče na hiperaktivnost i pažnju kod dece
Baš kao što je i slučaj sa ovim bombonama ili žvakama, koju deca neprestano jedu i na svakih dva-tri minuta uzimaju još, jer se lako grizu i posle tope u ustima.
Dovoljno je da dete za sat vremena pojede pet takvih bombona i da dođe do blagog poremećaja centralnog nervnog sistema.
U tom slučaju dolazi do razdražljivog ponašanja, plača, histerije i nervoze - objašnjava dr Milićević.
Prema njegovim rečima, bombone svakako nisu namenjene maloj deci i ne treba im ih davati pre nego što krenu u školu.
- Dete u igri, ukoliko ima bombonu u ustima, može da je proguta, a u gorim slučajevima, da se zagrcne i ostane bez daha, da mu se bombona zaglavi u grlu.
Zato savetujem sve mame i tate da, ukoliko baš žele da njihovo dete jede bombone, to radi pod njihovim nadzorom. Ali da bi se izbegle problematične situacije, najbolje im je davati ovakve slatkiše kada krenu u školu i kada znaju kako se one jedu - priča naš sagovornik.
Izbaciti ih
Da se poslastice sa ovakvim sastavom, koje su pritom napravljene sa ciljem da ih zavole najmlađi, nikako ne bi smele naći u prodaji, smatraju i u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS).
- Kada proizvođač na svoj proizvod stavi tako nešto, jasno je da je to sigurno tako i da jeste nepovoljno za decu. Smatram da se proizvodi sa ovakvim oznakama, naročito oni za najmlađe, nikako ne bi smeli naći na rafovima i biti dostupni mališanima i njihovim roditeljima - smatraju u NOPS.
Redakcija Zaštitnika potrošača kontaktirala je sa kompanijom "Paraćinka" kako bi dobila objašnjenje zašto se proizvod sa ovakvim upozorenjem nalazi u njihovom asortimanu proizvoda, međutim, nismo dobili nikakav odgovor.
Kontroverzna boja od delova buba
Karmin boja (E120), koji se nalazi u mnogim prehrambenim proizvodima, vodi poreklo od ženke insekta koja proizvodi crvenu boju kao sopstvenu zaštitu od predatora. Ekstrahuje se iz tela ženki insekata ili njihovih jaja. Na domaćem tržištu se trenutno nalazi više od šezdeset proizvoda koji sadrže ovaj sastojak.
Najvećim delom reč je o proizvodima koji su namenjeni deci, kažu stručnjaci sa sajta www.stajedem.rs, koji se bave istraživanjem sadržaja namirnica.
Stručna javnost širom sveta već godinama razmatra njenu zabranu, ali dosad nije doneta konačna odluka. Košenila, odnosno karmin crvena, upotrebljava se i u kozmetičkoj industriji, naročito u ruževima, a izazvala je velike kontroverze kod vegetarijanaca.