OVAJ SLATKIŠ SVI OBOŽAVAMO, A DA LI STE NEKADA PROČITALI ŠTA SADRŽI? Gde su nestali mleko i kakao?

Kvalitet mlečne čokolade određuje količina kakaoa i mleka, a potrošači s pravom očekuju da ih slatki proizvodi poznatih brendova imaju u znatnoj količini. Da li je to tako zaista, proverila je ekipa Zaštitnika potrošača upoređujući poznate čokolade na osnovu istaknutih deklaracija.
Nasumice smo izabrali šest čokolada popularnih među potrošačima - "najlepše želje", "kranč", "dorina", "milka", "šogeten" i "galeb" i istražili koliko koja tabla sadrži kakaoa, koliko mleka u prahu, a koliko šećera. Dakle, proverili šta mi zapravo jedemo kada kupimo ovaj slatkiš!

Prema našem mini-istraživanju na osnovu podataka sa deklaracije, svih šest čokolada sadrži više od polovine šećera, dok udeo kakaoa ne prelazi 33 odsto. Ni mleko u prahu nije na zavidnom nivou, pa ga kod nekih ima samo u tragovima.

Informer

Tako, na primer, "galeb" mlečna čokolada ima 25 odsto kakaoa, a šećer čini 51 odsto njenog sadržaja. Mleka u prahu ima svega 19 procenata i tako spada među najlošije slatkiše ove vrste. Odmah posle nje dolazi "najlepše želje", koja je nekada bila zaštitni znak srpske konditorske industrije. To više nije sigurno jer, verovali ili ne, sadrži svega 27 odsto kakaoa i čak 53 odsto šećera. Ranije je ova čokolada sadržala 29 procenata kakaoa, što znači da je kvalitet i te kako opao.

Ništa bolja situacija nije ni sa "šogeten" kockicama čokolade. I ona je među proizvodima sa manjim procentom kakaoa - 30 odsto i čak 55 odsto šećera. Što se tiče udela mleka, njega ima svega 18 odsto.

"Milka" čokolada sadrži nešto veći procenat kakao-delova - oko 33 odsto, ali je zato u vrhu crne liste po količini šećera - čak 55 procenata. Međutim, ono što nam je zapalo za oko jeste da na većini pakovanja ove čokolade, pogotovo na mlečnoj, ne postoji podatak koliko sadrži mleka. Ovaj podatak ne možete naći na pakovanjima "kranča", koji sadrži 29 odsto kakaoa i čak 57 odsto šećera.
I Krašova "dorina" je odmah posle nje, jer prema deklaraciji tabla ove čokolade ima 41 odsto šećera i kakaoa isto koliko i "kranč". Međutim, zanimljivo je da je Krašova poslastica do skoro imala 33 odsto kakao-delova i 20 procenata mleka, što znači da je i njen kvalitet opao, odnosno da je hrvatski proizvođač rešio da uštedi, ali na štetu potrošača!

Informer

Domaći stručnjaci smatraju da je ovo tipičan primer obmane potrošača i ozbiljno kršenje Zakona o deklarisanju. U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) napominju za Zaštitnik potrošača da je krajnje vreme da sve nadležne institucije počnu da rade svoj posao i ozbiljno nalože detaljne analize ovakvih proizvoda.

- Ovo je prevara i ozbiljna zloupotreba zakona i loše kontrole! Još strašnije je to što je reč o poznatim brendova čokolada koji su veoma popularni među potrošačima. Ljudi računaju da, ako kupe poznato ime i "dobro" ga plate, jedu kvalitetno. Još kad na pakovanju vide sliku krave ili kantice sa mlekom, kupuju bez razmišljanja. To je zabluda i obmana! Jer, kada pročitate detaljno deklaraciju, videćete da mleka i kakaoa ima najmanje, baš kao što je i pokazalo vaše istraživanje. Tako da je nedopustivo da se ovi slatkiši onda i deklarišu kao čokolade pune mleka, kakaoa, lešnika... A da ne govorim tek o smanjenim gramažama, a podignutim cenama - napominju u ovom udruženju i ističu:

- Moraju da se alarmiraju nadležni organi! Mora da reaguje što pre Komisija za zaštitu konkurencije. Ovi proizvođači iz konditorske industrije su prevaranti i za to moraju da dobiju svoje kazne i da promene način poslovanja!

Inače, prema propisima koji važe u Srbiji, mlečna čokolada je proizvod dobijen od prerađenog kakao-zrna, šećera i mleka ili mlečnih proizvoda, koji sadrži najmanje 25 odsto ukupne suve materije kakao-delova, najmanje 14 odsto suve materije mleka, najmanje 2,5 odsto suvih nemasnih kakao-delova, najmanje 3,5 odsto mlečne masti... Dakle, svi analizirani proizvodi s pravom nose naziv mlečne čokolade, ali su svi sastojci na minimumu propisa.