NELE KARAJLIĆ: BEOGRAD JE MOJA KUĆA, A NE RODNO SARAJEVO: Tamo se osećam dobro jedino u sećanjima!

- Beograd je moje prebivalište, tu su mi deca odrasla. Obično tako biva kada se dobiju deca. Ona određuju šta je domovina. U Sarajevu se osećam dobro jedino u sećanju. Beograd je slobodan grad, u kojem mogu da govorim, mislim i radim ono što želim. Sarajevo, nažalost, nije takvo.

Kusturici ne zameram ništa Sa Emirom Kusturicom niste u kontaktu već duži niz godina. Šta treba da se dogodi da biste se pomirili s njim? - Nismo mi u svađi. To je samo jedan prirodan proces. Sa nekim nešto radiš, onda se u jednom momentu raziđete i svako krene svojim putem. On radi svoje, ja svoje, i nema potrebe da se to nešto ponovo spaja. Ne zameram mu ništa, nema potrebe za tim.

Šta je po vama potrebno Sarajevu da bi bilo, kako vi kažete, slobodan grad poput Beograda?- Potrebno je da se vrate 150.000 ljudi koji su otišli iz Sarajeva zbog rata. Tako bi se taj grad mogao staviti u balans i sve bi bilo mnogo drugačije.

Da li vam nedostaje taj grad?- Sarajevo ovakvo kakvo je danas mi ne nedostaje. Nedostaje mi iz onog vremena kada sam bio mlad.

Da li ste u kontaktu sa ljudima iz vaše mladosti?- Tu je Fejsbuk, pa preko njega komuniciram sa dragim ljudima koji tamo žive.

Objavili ste novu knjigu pod nazivom "Solunska 28". Kakve veze imate sa tom kućom i ulicom na Dorćolu?

- Kada sam došao u Beograd 1992. godine, moji rođaci su mi rekli da ja ne treba da tražim stan jer ovde imam kuću. Bio sam iznenađen jer mi roditelji nikad nisu pričali o tome. Oni su živeli u onom svetu u kome materijalne stvari nisu bile prioritet. Istraživao sam i saznao sam da je tu kuću sagradio moj pradeda. 

Dve generacije koje su živele u njoj dolazile su u Sarajevo poslovno, a onda sam ja pobegao u nju iz Sarajeva zbog rata. Taj krug i sudbine ljudi sa ove i one strane Drine naterao me je da napišem ovu knjigu.

Više ne živite ni u toj kući. Preselili ste se u Koraćicu i tako ste gradsku vrevu zamenili životom na selu. Kako se osećate zbog toga?

- Iskreno, trenutno se najbolje osećam u Koraćici na Kosmaju. Odgovara mi taj šumadijski fazon. Kada sam tamo, osećam ljude svim srcem, a i oni su mene lepo prihvatili. Imam komšije i sa Kosova, iz Krajine, Siska, a naravno, ima i starosedelaca.

Posle 20 godina, na leto ćete održati veliki koncert pred beogradskom publikom na Bir festu.

- Taj koncert bi trebalo da bude objedinjavanje mog celokupnog dosadašnjeg rada, nešto što bi iskočilo iz klasičnog klišea. Biće posebno emotivno jer je to moj povratak na velika zvona. Nekako, kao da se vraćam u detinjstvo.