Foto:
Zabava
PECA POPOVIĆ, ŽIVA ENCIKLOPEDIJA MUZIKE: Rokenrol je sve, ali nije svašta!
Snimanje dokumentarnog filma "Zarobljeno vreme" reditelja Milana Nikodijevića trajalo je tri godine, a od premijere 2017. godine film je ovenčan mnogim nagradama. Iz ovog ostvarenja nastala je serija "Rokopisac", od pet jednočasovnih epizoda, koja će se ove jeseni emitovati na Superstar kanalu i na jednoj nacionalnoj televiziji.
Film "Zarobljeno vreme" jeste priča o Petru Peci Popoviću, jednom od najboljih poznavalaca rokenrola u bivšoj Jugoslaviji, i njegovim sećanjima na dane nastajanja rokenrola u Jugoslaviji. Film prati Pecu na putovanju kroz šest država, na kome sreće jugoslovenske muzičare o kojima je pisao i čije je karijere pratio, a tokom snimanja intervjuisano je 112 najznačajnijih rokenrol stvaralaca. O rokenrolu tada i sada, o tom putovanju i sećanjima, o utiscima posle svih susreta, o ljubavi prema rokenrolu i Jugoslaviji, za Ljubav i zdravlje govori upravo Peca Popović.
SERIJA “BESA” NAGRAĐENA ZA NAJBOLJU SERIJU! Završen 9. međunarodni Festival drama i serija FEDIS
- Seriju nisam gledao, ne znam tačno šta je ušlo u nju, ali ono što vam mogu reći jeste da smo i film i seriju radili da bismo oteli od zaborava jedno vreme i njegove ljude i sve ono što su oni uradili. Celu tu stvar ja shvatam kao jedno otimanje od zaborava. Jer to se vreme ne može više ponoviti, kao što se ni planeta ne može vratiti u te zlatne šezdesete i sedamdesete godine. Nama je tada bilo lakše, jer je postojala starija generacija pionira koja je podržavala tu novu muziku. Imali smo Nikolu Karaklajića, Neleta Neškovića, Miku Antića, Duška Radovića, Duška Trifunovića i zaštitnika kao što je Arsen Dedić. Ljude koji su svojim autoritetom mogli da kažu da to nije loše, da to treba podržati.
Čola: Da ja pevam umesto Davorina?!
Čija priča je na vas ostavila najjači utisak? Kako danas žive "stari" rokeri?
- Ima tu vrlo interesantnih priča. Evo, na primer koja je prva grupa osnovana u Beogradu. Zvanično su to "Siluete", osnovane 20. oktobra 1961. Međutim, grupa "Iskre" održala je koncert gde je današnja "Politika", a to je bila Druga beogradska gimnazija, i to za novu 1960. godinu. Miloš Sekulić, gitarista te grupe, čuveni je arhitekta, suprug pesnikinje Maje Herman Sekulić. On je radio rekonstrukciju prostora na ostrvu Elis, na kome neko vreme borave imigranti, koji iz celog sveta stižu u Ameriku. On je sredio da tamo na ćirilici piše: "Dobro došli." On sada živi i radi u Njujorku. Interesantna priča je bila i u Sarajevu, o "Indeksima". Oni nikada nisu imali najveće koncerte, nisu bili najpopularniji, ali bez njih nema te sarajevske pop škole. Ako niste prošli kroz "Indekse", vi ste niko i ništa. Goran Bregović će uvek reći "Indeksi", pa sve drugo. Zdravko Čolić je pričao o tome kada su ga pozvali da bude pevač "Indeksa", kada je u čudu rekao: "Da ja pevam umesto Davorina?! Pa jeste li vi normalni?" Andrej Šifer iz Slovenije danas u Americi snima sa najboljim kantri pevačima...
Kako počinje istorija rokenrola u Jugoslaviji?
- Prva domaća ploča ikada objavljena sa rok muzikom jeste ploča "Naši dani" grupe „220" iz Zagreba. Tiraž je bio 300 ploča te 1968. Godine 1972. "Indeksi" izdaju prvi album sa 500 komada, "Korni grupa" isto 500, a šest godina kasnije "Bijelo dugme" ima tiraž od 350.000, a Zdravko Čolić tiraž od milion, "Riblja čorba" 530.000...
A onda su krenuli koncerti...
- Iz beogradskih, zagrebačkih i sarajevskih klubova prešlo se na velike sale i stadione, a mislili smo da se to nikada neće dogoditi. U jednom trenutku u Jugoslaviji se prodavalo više ploča nego u drugim zemljama Evrope. Išao sam na velike svetske festivale i koncerte, a onda to doživeo u Beogradu na "Hajdučkoj česmi" i rekao: Pa to je to. To je to prevedeno na naš jezik! Kada je počela čuvena Unicefova akcija za pomoć deci Afrike "Live aid", mi smo prvi napravili pesmu. Ja sam tada bio predsednik organizacionog odbora i mi smo 19. juna napravili pesmu, a oni u julu. Mi smo već uplatili 500.000 dolara u Unicef! Zamislite koliko je to bilo fantastično da takav svetski događaj počne snimkom iz Beograda. I vi znate da ste učestvovali u tome! Ta ploča se ubacivala u novine i tiraž je odmah ujutru planuo!
Kakve su bile reakcije vaših sagovornika u seriji i filmu kada ste pričali o tim starim vremenima? Informer
- Bilo je malo i straha da li će sve to biti svedeno na neku nacionalnu logiku. Mi, nažalost, nemamo danas sliku celog prostora nekadašnje Jugoslavije, mi taj prostor zovemo "region". Kakav, molim vas, region? Pa mi smo svi rođeni u istoj zemlji! U Jugoslaviji! Beograd je bio glavni grad i kad bi Beograd lupio pečat na nešto, to je nešto značilo u celoj zemlji. Sarajevska pop škola mogla je da bude kakva god hoće, ali dok u Beogradu nije prepoznata, ona nije imala težinu. Isto je važilo za zagrebačku školu šansone. Pa Arsen je prvi solistički koncert imao u Beogradu! Beograd je imao dušu da to prepozna i ne možete a da ne budete ponosni na to. A svi ljudi sa kojima sam pričao, odakle god da su, svi se oni toga sećaju i svima im to nedostaje.
Poznato je da imate veliki broj ploča, da ste živa enciklopedija muzike. Kakav je vaš odnos danas prema muzici?
- Kada pričam o nekoj ploči, ja znam njen miris... Pođem da spavam, pa ih pomazim... Znate, ranije ste morali da otputujete negde, da stanete u red, da čekate da kupite ploču koja je tek izašla. Sećam se, išao sam u Grac da kupim ploču Brusa Springstina. Zadnjih godina kupujem knjige koje ne mogu da se daunloduju, a koje moram da imam. Ali sa muzikom se izgubio taj fizički odnos. Više vam ne trebaju ploče... Više nikome nije važno da ima omot na kome sve piše, ko je producent, ko je fotograf, ko je kuvao kafu dok se album snimao. Vidite, ja sam mislim da sam uspeo u životu onog momenta kada sam se upoznao sa Arsenom Dedićem. Mislio sam: pa ja sam ga upoznao lično, koliko sam ja važan! Arsen je prvi pevao u prvom licu jednine. Pevao je "JA". Do tada se pevalo "mi", a on je 1969. na albumu "Čovek kao ja" - pevao "ja". Zamislite da neko uvede sebe u svoje delo, a onda vi to pevate, pa pomislite, pa čekaj, to sam onda i ja! I onda upoznate čoveka koji to peva. Ta vrsta bogatstva je nemerljiva. Toga danas više nema, tog osećaja.
"SOLUNSKA 28 - O PRIJATELJSTVU I IZDAJI"! Promovisan drugi deo trilogije Dr Neleta Karajlića!
Kakav je rokenrol danas?
- On postoji, ali nije više toliko važan. Izgubio je socijalnu dimenziju. Sve velike stvari su već osvojene, a šezdesetih godina se marširalo uz rok muziku za ljudska prava, protiv rata, protiv atomskog naoružanja, blokovske podele... Sada su sportisti i političari važniji nego muzičari. Sve velike teme su već otpevane, ali ja verujem da ljudi mogu opet na svoj načina da pevaju o starim temama. Rok je četvrta muzika po redu danas u svetu: rep, novi ritam i bluz, latino, pa tek onda rokenrol.
A kod nas?
- Kod nas je svaki drugi žanr ispred. Vi nemate ime za žanr koji je danas najpopularniji. Nova folk muzika? Ne znam kako da to nazovem. Da li biste danas kupili ploču sa dva hita, a ostalih osam pesama su onako... Ili biste radije slušali na Jutjubu hit za hitom ili na programiranoj radio stanici? Ali jedna dobra stvar se desila, a to je što je konačno usvojen zakon o autorskim pravima. I to je jako važno, moći će ljudi da žive od onoga što stvaraju. Biće smisla za stvaraoce. Pre neki dan sam video Tifu i saznam da je on u životu snimio 200 pesama, a ne dobija ni dinar od izvođačkih prava. Ni jedan dinar. A onda sam se setio kako sam upoznao Pola Makartnija, pa sam pitao njegovu sekretaricu je l' je istina da Pol ima 8 funti na sekundu od autorskih prava, a ona mi kaže: ma ne, ima 11! To je bilo 2002. godine. Sada je 2019! I u tih 11 funti nisu uračunati koncerti i prodaja i izvođačkih prava. Pa Pol ode u toalet i izađe za, na primer, 6000 funti bogatiji!
UMETNOST ZAHTEVA ŽRTVU, SAMOĆU, PATNJU! Marina Abramović održala predavanje o svom liku i delu, a evo šta je rekla!
Ipak, naša muzika prešla je granice Jugoslavije...
- To je bilo nezamislivo šezdesetih. Kada je "Bijelo dugme" bilo popularno šezdesetih, pričalo se "on krade od sveta, pa prodaje nama", a sada se priča "on krade odavde, pa prodaje svetu". Ali ceo svet zna šta Goran radi, ceo svet zna šta radi njih bar 20 odavde sa ovih prostora. Vlatko Stefanovski po celom svetu nastupa kao solo umetnik. Miroslav Tadić je iz istih solitera odakle je i Bajaga, sa Novog Beograda i oni su sedeli na keju ispred Juge i svirali zajedno. Miroslav Tadić je danas profesor na prestižnoj muzičkoj akademiji u Los Anđelesu. Na završni ispit dolazi mu dečko, a na ispitu sedi i otac tog dečka, pa dođe da pita Miroslava Tadića: kakav je bio moj mali? A otac je Santana! Pa onda, Miroslav Tadić u seriji kaže kako je počeo da svira jer je čuo Točka. Danas, Točak sedi u Beogradu, a njegova učenica je Ana Popović, jedna od 20 najvećih gitaristkinja u istoriji muzike!
Šta vi slušate ovih dana?
- Izašao je pre neki dan album neobjavljenih pesama Lenarda Koena i dok to slušam, razmišljam: vidi šta je ovaj bacio, šta je mislio da ne valja. Ali postojali su kriterijumi i Koen ih je imao... Od domaćih stvari volim da me nešto iznenadi, kao što me je iznenadio Neša Zlatanović, koji je snimio naše stare rok hitove u bluz maniru... On se nije ni rodio kada su nastajale te pesme, ali je to sjajna ploča.