NIGDE NE PRIMAM PLATU, SAMO PLAĆAM POREZE... Ljubomir Bandović otkrio detalje o ŽIVOTU KOJE NIKO NIJE ZNAO!

Ljubomir Bandović vredno radi na novim projektima, a jedan od narednih filmova u kojem ćemo imati priliku da ga gledamo je ostvarenje pod nazivom “U ime naroda”, gde tumači lik Svetozara Miletića.

Sada je glumac ispričao pojedinosti iz svog života, glume, britkom jeziku, ali i sličnostima sa likom koji tumači.

Informer

- Ja, kao i on imam obrijan jezik. Ja sam neko ko živi uz sistem, ne živim u sistemu, ne primam platu nigde, samo plaćam poreze na svoje zarade. Tako da sam slobodan kao umetnik i kao nezavisni čovek da sve saspem u lice. Samo što sam mnogo gluplji od Svetozara koji je znao kako kome i zašta to da koristi. Ja na isti način saspem i lice i reditelju, taksisti, producentu... Ne pravim neke razlike, zato sam ja samo glumac. To su velike stvari, kada vam neko da tu vrstu poverenja. Pogotovu kada treba da date krvi i meso čoveku o kojem imate samo faktografske podatke. Najviše sam ga razumeo kroz njegove govore jer za to se takav misleći um spremao. Skandali na nivou, reći ću istinu u Ugarskom parlamentu gde sam samo deputat jednog nekonsututivnog naroda, čije ime neće ni da izgovore je hrabrost koja se graniči sa mahnitim, nerazumnim. Ali on je znao da tada ili nikada se neće ostvariti. Tada je bio momenat. Bila su već previranja u Evropi, bio je momenat da se izbori za svoj ideal i da uradi to za svoj narod.

Da li ste se opekli zbog britkog jezika i da li je bilo momenata da pomislite “možda je bolje da sam u životu kalkulisao”?

Informer

- Čak i da sam to pomislio, odspavao sam mirno jer sam opekao jezik i onda sam se probudio još čvršći sa idejom da ću živeti ovako kako mislim da treba i ovako kako je dostojno čoveka. Jer živimo u vreme u kome su nam poturili ljudska prava, a uzeli nam ljudsko dostojanstvo. Možete da oblikujete čoveka koji je bez sadržaja, koji nije armir’o kičmu. Ne možete slobodnog čoveka da oblikujete, ne možete da ga sagledate, da ga razumete. Zato vas i unize zato što ne mogu da vas sagledaju. Vašu visinu i širinu, zato vam nakače dva pijanstva u kafani, jedno prelaženje ulice van pešačkog prelaza. I to vas devalvira među ljudima koji su odgovorni za hiljade mrtvih koji žive u platama od mermera od milijardu evra itd. Sa sobom na ti, samim tim ste sa životom na ti. Ali sa umentošću na Vi. Sa književnošću na Vi, na spomeniku kod bake i deke kada idete da zapalite sveće na Zadušnice na Vi. A kada se svetla pogase i kada zatvoriš svoja vrata i kada opereš zube pred spavanje i kada legneš i pokriješ se jorganom, tada nailazi istina. Ne želiš tu da se plašiš. Želiš da si svoj na svome.