KONTROVERZNI AUTOR I JEDAN OD NAJVEĆIH MISTIČARA JUGOSLOVENSKE ROK SCENE! Na današnji dan pre 70 godina rođen Branimir Džoni Štulić

Džoni dolazi sa godinama. Ili ti prija, ili ne, ali moraš imati kilometražu da bi istinski mogao da uživaš u njemu. Džoni je rođen u Makedoniji, u jednoj od onih kultnih porodica iz vremena bivše Juge – bio je dete vojnog lica. Sve svoje slobode uvek je morao otimati, nikada se u kući nije osećao prijatno i zato je uvek negde bežao, a kako je služba često zahtevala i selidbe po celoj bivšoj zemlji, tako je i Džoni bio žrtva tih seoba.

Kada je došao u Zagreb, često je bivao ismevan zbog čudnog naglaska. Fakultet je upisao bez ikakvog realnog cilja – i sam kaže da je to uradio ne bi li dobio na vremenu, jer ga je porodica pritiskala, a dobro mu je došlo i to da je u podrumu fakulteta mogao nesmetano vežbati gitaru, za šta otac nije hteo ni da čuje...

Svoje revolucionarne dane na fakultetu, sa kolegama anarhistima najčešće je završavao za šankom. Ubrzo je počeo i sa prvim ozbiljnijim pokušajima da napravi bend, i učestvovao je na ovaj ili onaj način u formiranju mnogih legendarnih sastava. Jako kratko bio je član ''Parnog Valjka'', a grupa ''Film'', formirala se nakon što su njeni članovi pobegli od njega.

Nesumnjivo je na svakom albumu skupio neverovatnu kolekciju bisera. Njegovi tekstovi bavili su se emocijama, situacijom u društvu, ljubavlju na jedan novi, potpuno drugačiji i sirov način. Sirov, ali svojstven samo Džoniju.

Ovo su samo neka od njegovih najvećih dela...

''Stopedeset ruža i dijelić tvog sna, marširalo je sinoć bez prestanka. Dao sam svoj najbolji grad, padali su uz put, oznojeni šampioni ugašenih pogleda''
(Ravno do dna)

''Riječi su isto kao i gomila ljudi, nije nužno znati za sve. Odaberi za sebe samo one prave''
(2:30)

''Sloboda nije jednostavan domaći zadatak, ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi''
(Sloboda)

''Dug je put do viječnosti i mi ga prelazimo šutke i u miru''
(Teško vreme)

''A da postoje zakoni jači od propisanih, to ne znate. To su heroji govorili, kad su bili mali''
(MSP)

''Kosa mi se diže na glavi i strašno me ljuti kad vidim da idioti postaju cijenjeni ljudi''
(Uvijek ista priča)

''Ako želiš da saznaš, pristani na sve. Ako želiš da mijenjaš ljude, ne odmeći se''
(Filigranski pločnici)

''I rijeka nije bila rijeka u samom početku, i nije nužno da ne bude ponornica do kraja''
(Kad fazani lete)

''Riješio da se branim, da objasnim svoj grijeh. Darovali mi robiju, a nadu ni za tren. Pa iako me proklela, razorila mi dom, još volim malu beštiju, dragu srcu mom''
(Usne vrele Višnje)

''Gledaj moju malu kako ide niz ulicu, primjećuješ li boju na njenom obrazu. Danas je prvi dan u proljeću, i ona uživa kao da je posljednji''
(Volim te kad pričaš)

''Nije važno odakle sam, sve dok znadeš kuda putujem. Deralo me sedam mora, gorka kora ljute nevolje''
(Meni se, dušo, od tebe ne rastaje.)

''Treba li da saznaš kamo odlazim, izmišljajući potrebu za promjenom. Treba li da saznaš sve sto osjećam. Vrati se u ladicu''
(Tanka crna linija)

Prisetimo se Džonija, na delu...