Nataša Ninković ogolila dušu: "Mama me je zvala Kalimero, plakala sam kad god me nešto povredi"

Ona je zaključila da je sa godinama naučila da se nosi sa svim svojim manama, ali takođe je svesna svojih kvaliteta:

- Svesna sam svih svojih mana, ali isto tako sam svesna i svih svojih dobrih strana. To je valjda zrelost i dobro se nosim sa tim. Još uvek imam delove u kojima sam nesigurna, kao recimo kuvanje, gde mi deca kažu: "Molim te, jednom spremi jelo i reci to je to, a ne svaki put: "Jao, samo sam ovo zaboravila, možda sam malo ranije izvadila jelo iz rerne".

Nataša Ninković je vremenom uspela da uskladi svoje želje i potrebe, a u tome joj je pomogao emotivni partner:

Informer

- Srećna sam jer su mi usklađene želje i mogućnosti. Bilo je trenutaka kad to nije bio slučaj i stalno sam bila nečega željna, te moram još ovo, stalno nešto mi fali, ali sad imam neku ravnotežu. I sad mi se desi da se nekad izgubim, ali je Nenad taj koji me uvek povrati u realnost. Njemu više radi racio nego meni i tada me bukvalno podseti na neke stvari i otvori mi oči. Obično mi kaže: "Okreni se oko sebe i pogledaj neke stvari, treba sve da sagledaš", i onda se saberem i kažem: Da, u pravu si."

Glumica kaže da je kao mlađa puno pisala, a nedavno je našla svoj dnevnik pa se iznenadila svojim razmišljanjem:

Informer

- Dosta sam pisala dnevnike ranije i skoro sam ih našla i iznenadila se šta sam pisala. Tu su sve bili moji snovi i shvatila sam da sve što je mlada Nataša tada želela ja sam ostvarila i otišla i dalje od toga. Kad sam to videla, rekla sam sebi: kad budeš u nekoj krizi ili misliš da ti nešto fali, ovoga ćeš se setiti. U mladosti sam često bila buntovna, bila sam borac i to nije bilo lako za moje roditelje. Bilo mi je sve to teskobno i tesno, Beograd mi je bio mali, a ne Trebinje. I danas se suštinski ne razlikujem previše, ali se osećam ispunjeno i ostvareno.

Nataša ističe da je od malih nogu emotivna i ranjiva:

- Ceo život sam bila preosetljiva i nisam znala time da vladam. Mama me je zvala Kalimero, u smislu da sam samo plakala kad god me nešto povredi. I dan-danas sam ranjiva, samo što sam u poslednjih nekoliko godina naučila da se s tim nosim i sebi dajem dan ili dva da se s tim izborim. Ranije je to trajalo duže, ali sada ako me neko razočara, moram to da raščistim, ne mogu to napola. Onda kažem sebi: "Je l’ to tako - jeste", onda idem dalje.