"Od njega mi je ostalo blago gađenje!" Ovako je ćerka Zorana Radmilovića govorila o njemu

Ana Radmilović (1974) provela je godine mladosti uglavnom na Vračaru i u Cavtatu, završila Dvanaestu beogradsku gimnaziju, studirala glumu u Novom Sadu, diplomirala na ulogama sluge Stepana (Ženidba i udadba) i Ane od Kleva (Henri i njegovih osam žena), ali se nije posvetila glumi nego novinarstvu i pisanju. Dugi niz godina je bila zapaženi izveštač o događajima sa Kosova.

Imala je jedan brak, koji je kratko trajao i nije imala dece. Nije javno govorila o svojim ljubavima i emotivnim vezama sa partnerima, ali je većinu svog života provela sama. Živela je nekoliko godina na Kosovu i Metohiji, dok je radila kao izveštač sa Kosova, gde je stekla brojne prijatelje. Bila je članica Udruženja novinara Srbije (UNS).

Informer

Objavila je knjige Zalažem se za laž (2009, priređivač tekstova svog oca Zorana Radmilovića), uzbudljivu, smešnu i tužnu, pisanu iz donjeg rakusa – iz ugla deteta - prozu Kad je svet imao brkove (2011) i pseudodokumentaristički roman Tezge, pumpe, u brdima manastiri (2012). Pisala za mnoge listove i iza sebe ima preko dve hiljade tekstova, izveštaja, intervjua i kolumni.

Ana Radmilović, koja je najlepše uspomene na oca sačuvala u knjizi "Kad je svet imao brkove".

- Slava ga je opterećivala i nije mu prijalo kad ga prepoznaju na ulici, voleo je mir i tragao za njim, a od njega mi je u vaspitanju ostala i blaga gadljivost prema moćnim ljudima i onima koji se moćnima dodvoravaju. Gajio je neku ispravnost i u skladu sa njom živeo - govorila je Ana Radmilović.

Njena majka Dina Rutić preminula je samo dve godine nakon smrti svoje ćerke.