"Sa sobom sam poneo samo harmoniku i teglu kajmaka!" Radoš Bajić jedva preboleo odlazak iz rodnog sela

Iz rodne Medveđe u Niš poneo sam samo harmoniku, kaže Radoš Bajić, slavni glumac, reditelj i scenarista koji je sa 15 godina napustio porodičnu kuću u rodnom selu i preselio se u grad kako bi pohađao srednju muzičku školu. 

Bajić priča za Informer da se odlično seća dana kada je 1968. godine stigao na autobusku stanicu pored Niške tvrđave.

- Tada sam prvi put video Niš. Nosio sam harmoniku koja je bila najvrednija stvar u našoj kući na selu. Pored toga sa sobom sam poneo i teglu slatka od dunja, teglu kajmaka i neku presvlaku. Niš je grad moje mladosti, tu sam proveo četiri godine... - počinje priču Radoš i dodaje da je prvo stanovao u trošnoj kući nedaleko od Muzičke škole u Nišu:

Informer

- Živeo sam u Dušanovoj ulici, tada je kompletan tranzit kroz Niš prolazio baš tom ulicom. Tutnjali su mi kamioni i automobili pod prozorom po ceo dan i noć. Vlasnik te male, skromne kućice sa baštom i česmom u sredini bio je krupan čovek u ozbiljnim godinama. Spavao je svako popodne u kuhinji i hrkao, a ja sam morao da tu prolazim i hodam na prstima da ga ne probudim.

U toj kući proveo je pet meseci, a potom se preselio u selo Komren nedaleko od Niša.

- Morao sam da ustajem svakog jutra u pet sati i pešačim tri kilometara seoskim putem do Mašinske industrije i prve autobuske stanice ka školi. U autobusu se uvek osećao miris svežeg hleba i mašinskog ulja, jer su radnici koji su polazili na posao sa sobom nosili hleb. Ustajao sam u pet da bih u školu stigao u pola sedam. Imao sam vremena do pola osam da sviram na klaviru. Imali smo predmet uporedni klavir i svi đaci, gradska deca imala su klavir u kućama i mogla su da vežbaju. Nas nekoliko iz razreda koji smo došli sa sela morali smo da dolazimo rano u školu da bismo vežbali - priča glumac koji se potom preselio za Beograd:

Informer

- Došao sam u glavni grad da bih upisao Fakultet dramskih umetnosti. Volim Beograd, ali u Niš uvek odlazim sa posebnim osećanjima. Bio sam redovan posetilac Filmskih susreta u Nišu gde sam najpre osvajao nagrade publike, a potom i žirija.