Srpski glumac odrastao sa kriminalcima i ne stidi se toga! Otvorio dušu i ispričao sve o kafanama i fatalnim ženama

Goran danas proslavlja svoj 77. rođendan, a tom prilikom se prisećamo njegovog intervjua u kojem je govorio o svom kafanskom životu, ali i ženama kojima se divio.

Popularnost je stekao ulogama u serijama "Policajac sa Petlovog brda", "Više od igre" i "Salaš u Malom Ritu".

- Ja sam prvo postao kafanac, pa sam onda postao glumac, ali vreme boemije je nemoguće više u današnje vreme, jer kad bih ja upoznao Miku Antića i Branu Crnčevića preko Interneta i Fejsbuka.To je nemoguće, kafane su tada bile zamene za sve - počeo je priču Sultanović.

- U kafanu su uglavnom dolazili, pesnici, glumci, kafanski filizofi, krunisane glave i štampa je u ono vreme makar jednom nedeljno pisala o događajima koji su se odigrali u kafani -  prisetio se glumac.

Informer

Sultanović je ispričao da li je u kafani umeo da zapeva ili da sočno opsuje.

- Umeli su to ljudi od duha, bez obzira da li su oni javne ličnosti ili su limari, šoferi. Ljudi koji su ništa, ali su imali duha. Imali su odredženu dozu smisla za humor, za duhovitost, tako da se u moje vreme nije pravila razlika da li je neko glumac, novinar, političar. Neki ljudi koji su bili na položaju nisu mogli da sednu za sto gde su sedeli neki ljudi.

Sultanović je otkrio ko je od glumaca bio najveći boem.

- Mogao bigh da vam ređam, od Paje Vujisića, Slobodana Aligrudića, Pere Kralja. Ne znam zaboraviću nekoga. Oni su se izdvajali po tome što su imali sluha za sve, poštovali su ljude koji imaju duha, umeli su da budu duhoviti na svoj, na tuđ račun, voleli su kafanu i jednostavno, ljudi danas boemiju vezuju za alkohol. Kad vi sedite 10, 20 sati u kafani vi morate da popijete nešto, ali alkohol nije bila privatna stvar. Moj drugar sa Krsta, Redža Ciganin ima jednu rečenicu koja može da uđe u poslovice, kaže: "Kad ja pijem ja sam pijandura, a kad ti piješ ti si boem" - kaže glumac.

Informer

Dobro staro kafansko pravilo glasilo je da ne može svako da sedi za stolom sa ljudima koji su na ovoj vrsti “Univerziteta” bili bitni:

- Ja sam primljen za sto u jednoj kafani, koja i nije neka boemska, to je kafana gde su se skupljali viđeniji ljudi , tek u tridesetoj, trideset petoj godini. Ja sam recimo pratio jedno tri, četiri godine Branu Crnčevića. Nisam mogao da sednem sa njim za sto, nego sam sedeo za sto blizu njega, da čujem šta on priča. Mene je Mika Antić vodio po vojvođanskim kafanama, gde smo sedeli sa ciganima. Ja rome ne poznajem, poznajem samo cigane, pa odem od kuće na jedan dan, a vratim se posle 7 dana - kaže Sultanović.

Goran je ispričao i ko su bile fatalne žene u njegovo vreme.

Informer

- Neću da vam nabrajam takve žene, da ne bih nekog povredio i uvredio, ali postiji mesto, koje kao što je Nešvil za Kantri muziku, to je "Deronja" za tamburaše, "Skupljači perja" je film koji je proslavio deronjske cigane i tamo negde, slagaću vas krajem sedamdesetih, Olivera Katarina, koja je onda bila vamp žena, odvela me je u "Deronju". Kad sam ušao u kafanu ja sam mislio, bože kako da pobegnem, ona me upoznala sa "Deronjom" i deronjskim ciganima koji su nju obožavali i sutradan je došla na snimanje, kao da se ništa nije desilo, kao dama. Ona je bila u to vreme maltene prvi lik Jugoslavije, ali je umela I da barabar banči sa ciganima, da peva, a da pritom ne baulja i da ne lupeta gluposti, da ne bude pijana - ispričao je Sultanović za "Blic" i objasnio zbog čega žena sebi ne sme da dozvoli da se napije:

- Fatalne žene su ponekad dolazile u kafanu uz pratnju nekog s kojim su tada bile bliske. Ja nisam ženomrzac, kako se to danas kaže, ali je priča da žena koja popije ima šarma, ali pijana žena to nema smisla, ne zato što sam ja mačista, nego jednostavno što to ruši moj ideal i mit o ženama.

Informer

Glumac je tokom svog detinjstva bio jako nestašan, a zbog njegovog ponašanja mnogi su mislili da će krenuti stramputicom.

- Mene fakultet nije vratio na pravi put, ja sam odrastao sa "anđelima garavog lica", kako ja volim da kažem i toga se ne stidim, moji drugovi su mangupi, kako ih je moja baba zvala , kako ih štampa naziva kriminalci, narkodileri, ne znam koji su sve izrazi upotrebljavaju, ja se ne stidim toga. Ja nikada nisam ni žutu banku zaradio mimo mog posla, na to sam ponosan , a amaterizam me je polako upoznao sa jednom drugom stranom medalje, drugim svetom i to mi se dopalo i zato nisam završio kao većina mojih prijatelja. Neki su bogu hvala i danas živi, ali su jako jako retki. Mnogo je prstiju na jednoj ruci da ih mogu nabrojati - rekao je Sultanović.