"Otac me je prijavio policiji": Berček detinjstvo proveo u bedi, nije mogao ni da se upiše u školu: "Bili smo teška sirotinja"

"Mene su kad sam bio mali roditelji samo trebali da nahrane i obuku. Posle sam shvatio da sve moram sam. Kada sam došao 1969. godine u Beograd sam se osamostalio. To je bilo neko sretno vreme pa su bile stipendije. Ja sam imao tri," pričao je Berček.

Ispričao je kako je tada imao više para on kao student nego njegov otac penziju.

"Ja sam posle druge godine, doduše radio sam i jedan film, kupio polovnog fiću. Doteram ga kući a moj otac koga su zvali Lala milicajac kaže:

Informer

"Čime si ovo došao?"

"Autom".

"Čiji je ovo auto?"

"Moj".

"A ne može to tako."

I sede na bicikl i ode u miliciju da me prijavi. Dođu dva policajca koje znam naši prijatelji. Ali sve je bilo službeno.

"Druže saobraćajnu pokaži..."

Kažu mom ocu:

"Lalo, njegov je lepo piše ovde."

"Eto, a ja ni bicikl nisam uspeo da kupim a on student, ne znam ni šta studira".

Tada je počeo sam da zarađuje, a pre toga je, zbog siromaštva bio neuhranjeni dečak koji ni u školu nije mogao da se upiše. Iako je kasnije uspevao da se snađe i zaradi novac u mladosti mu nije bilo lako. Zbog siromaštva je bio neuhranjen, a zbog neuhranjenosti nije mogao da se upiše u vojnu školu.

Informer

"Pošto smo bili teška sirotinja, a sirotinja ide u vojne škole ja se prijavim tamo. Dva puta sam se prijavljivao i dva puta me odbiju zbog neuhranjenosti. Doduše tamo su na tim pregledima bili pedagozi i psiholozi možda su procenili koliko bih bio poslušan pa me nisu primili. Elem, takmičio sam se u recitovanju u Žablju. Govorio sam Jesenjina i tu me publika iznela na rukama. Posle sam bio u Plani i tu uzmem treće mesto", priča Berček, prenosi Kurir.

"Ja dobijem knjigu Dušana Baranina "Veliki gospodar". To je roman o Milošu Obrenoviću. Ja krenem ono da čitam... A nas u to vreme nisu mnogo učili o srpskoj istoriji. Mogli smo samo da naučimo o njemu da je bio marveni trgovac, da je posovao, bio švaler, tukao ženu... Ej, čovek koji je stvorio modernu srpsku državu. Ta knjiga je stalno tu stajala, bilo je tu raznih anegdota o Milošu.

Informer

Desi se da Mira Trailović pozove mene da iz JDP pređem u Atelje 212. E sad ja dobijem angažman u jednoj predstavi, jer tako je to bilo - taj prelazak iz pozorišta u pozorište je bio takav da dobiješ neku ulogu u tom novom pozorištu. Kad, jedan dan meni zvoni telefon, javljaju mi iz TV Beograd da se radi drama "Karađorđeva smrt" i da ja treba da igram Miloša Obrenovića. Pročitam scenario - fantastičan. I tu ga prvi put odigram.

Znači idemo redom - prvo dobijem knjigu o Milošu o kome do tada nisam mnogo znao, onda dođe da igram njega u toj drami, zatim ga ponovo igram u seriji "Vuk Karadžić", dolazim u Narodno pozorište koje je osnovao Mihailo Obrenović. Posle se raspitam malo Mihailo Obrenović i ja rođeni istog dana - 4. septembra. E sad kažu nešto ima ili ima anđela ili đavola", ispričao je Berček u dahu u emisiji "TV lica - Kao sav normalan svet".