"Krali smo stolice iz kafane": Čuveni novosadski kafedžija Bata Pežo otkrio nepoznate detalje iz druženja sa Mikom Antićem

Bata je bio jedan od onih iz naših varoši, koji su još za života postali legende, a da ih niko, ili gotovo niko, nije znao pod pravim krštenim imenom i prezimenom.

Njegovi poznanici tvrde da je, od pre nešto više od decenije kada je preminuo, sigurno otvorio nebesku kafanu, gde mu je opet počasni gost Miroslav Mika Antić, čija je uramljena fotografija, kako spava pored pisaće mašine, bila zaštitini znak svih Batinih kafana.

- Kakva je to bitanga bila - prisećao se svog više nego velikog prijatelja, a naizgled gruba reč  "bitanga" odiše takvom toplinom, koja se ne bi mogla, čini se, iskazati drugim rečima ili rečenicama.

Informer

Bata Pežo nam je svojevremno prepričao i jednu od brojnih dogodovština u kojoj su glavni akteri bili on i autor "Plavog čuperka", kada je praktično pokrao samog sebe.

- Posle jedne dobre pijanke, odlučismo ja i moj dobri Mika da ukrademo stolice iz neke kafanske bašte, pa da ih odnesemo u moju kafanu. Međutim, u toku dana je moj pokojni otac izradio neke drvene stolice i izneo ih u našu baštu. Ne znajući za to, a od silnih pića ne znajući ni gde se nalazimo, Mika i ja ukradosmo upravo te stolice iz moje vlastite bašte - kroz smeh nam je ispričao Bata Pežo, krštenim imenom Đorđe Stanisavljev iz Čuruga.

Informer

Dok su izjutra dvojica veselnika spavali, Batin otac je video da je neko ukrao njegove rukotvorine namenjene za sinovljevu kafanu.

- Od silne galame probudim se prvo ja, pa posle i Mika. Onako mamurni, siđemo, ocu kažem da Mika ima veze u miliciji pa će lopovi biti brzo uhapšeni, a stolice vraćene... E, onda počne da se razbistrava, pa oca nekako ubedismo da ne zove miliciju, jer su lopovi pred njegovim očima, ali mu nismo rekli, jer bismo morali ko zna gde da se izgubimo bar na deset dana - ispričao nam je Bata Pežo samo jednu od nizu anegdota doživljenih sa svojim Mikom Antićem.