VIP KOLUMNA GOGA SEKULIĆ: Zaspala sam kao mlada, probudila se kao udovica!

 Ne bih da ponavljam kako je borba za život mog pokojnog supruga tekla jer su novinari bili tu da o svemu tome izveštavaju. Od jednog telefonskog poziva moj život se okrenuo gotovo naopačke. Mizerni problemi, koji su u tom trenutku za mene bili od epohalne važnosti, postali su mali! Goga i Igor - u trci za život.

Trku smo trčali puni entuzijazma i nade za boljim danima. Maštali o boljem sutra, našoj porodici i idili u kojoj bismo živeli. I pred sam cilj, desilo se ono čega sam se najviše plašila. Ostala sam bez Igora, moje velike podrške.

Borbena sam bila da nastavim dalje jer me je suprug molio da njegov odlazak ne sme poremetiti moju blistavu karijeru. Bila sam hrabra i prihvatila sam činjenicu da život teče dalje i da podignute glave moram da nastavim tamo gde sam stala.

Borila sam se na mnogim frontovima, a kad sam shvatila da iz svake borbe izlazim kao gubitnik, rešila sam da stavim tačku i sve zamrznem... Da ćutim i bolujem u sebi.

VIP KOLUMNA BORA ĐORĐEVIĆ: Svet će mnogo da dobije kada nas NATO pobije...

Ne postoji nijedan lek koji leči tugu. Više puta sam se u to uverila. Najbolji "antibiotik" su porodica i najbliži prijatelji. Ne putovanja, ne materijalne stvari, već iskrena ljubav najbližih ljudi. Konzumiranje takvog "leka" bi svaki lekar preporučio svakodnevno u što većoj količini... Tim receptom sam se vodila i ja. Moja borba, borba JAKE žene, Goge Sekulić, istrajala je isključivo zaslugom ljudi koji su bezrezervno verovali u mene.

Zanemarite materijalne stvari, ne trčite u korak sa vremenom, brzim i ludim životom, ne dozvolite da vas određene stvari zaslepe. Znajte, drage moje dame, kada vas stigne strašna bol, ma koliko da ste jake, lek u svemu tome nećete pronaći.

SLEDEĆEG PONEDELJKA ZA INFORMER PIŠE ANA KOKIĆ