Foto:
Zabava
(FOTO) SLAVNI GITARISTA VLATKO STEFANOVSKI ZA INFORMER: Popularnost mi nije donela sreću!
Gitarista Vlatko Stefanovski tvrdi da mu velika popularnost nije donela sreću u životu. Vođa kultne grupe "Leb i sol" pred beogradski koncert u petak u Centru "Sava" objašnjava kako su muziku osakatili pevačka takmičenja i internet. Popularni Makedonac smatra da još nije propao "rokenrol", ali da je sve manje dobrih pesama.
"Leb i sol" je gotova priča
Jovan Vukomanović
Grupa "Leb i sol" prestala je da postoji od 2006.
- Te godine je bila naša oproštajna turneja. Bila je super i podsetili smo ljude na ono što smo radili. Međutim, neki članovi benda su nakon toga ušli u avanture koje su stavile pod znak pitanja celokupni naš rad i eventualno okupljanje u budućnosti. Ponosan sam na sve što smo zajedno uradili jer vredelo je snimati i putovati po turnejama. Moje omiljene pesme su "Aber dojde Donke" i "Uči me, majko, karaj me".
- Svi žele brzo da postanu popularni, na bilo koji način. Valjda misle da će im estrada ili popularnost doneti sreću u životu. A to su zablude i iluzije. Uspeh ne donosi uvek sreću.
Kako biste ocenili današnju muzičku scenu i zašto je propao rokenrol?
- To je vaša konstatacija. Ja se trudim da se bavim svojom muzikom, a nezahvalno je da ocenjujem nečiji rad, trud i produkciju. Možda zvuči arogantno, ali odavno nisam čuo nešto što mi je dotaklo srce. Odavno, odavno. Sve je, uglavnom, prilagođeno medijima i brzom uspehu. Previše je šou-programa i takmičenja za najboljeg pevača.
A uticaj interneta na muziku?
- S jedne strane, internet je osakatio prodaju ploča, a s druge demokratizovao medije. Sve je tu, dostupno. Kada se pojavio Jutjub, pogledao sam koncerte o kojima sam maštao, a koji su bili nedostupni sedamdesetih i osamdesetih godina, crno-bele snimke mojih omiljenih bendova i gitarista.
Sve na dlanu
Internet je osakatio prodaju ploča. Sve je tu i dostupno svakome
Vlatko Stefanovski
U Beogradu ćete nastupiti sa Big bendom i orkestrom Slovenske vojske.
- Kada kažete vojni orkestar, obično se misli na koračnice i marševe, ali ovo je nešto sasvim drugo. Sviraćemo soul, fank, džez standarde, a dobro su naučili i makedonske tradicionalne.
Nedavno ste se našli na jednoj listi 15 najboljih gitarista na svetu.
- Danas je najvažnije biti pevač, više niko ne želi da postane mašinovođa, pekar, hirurg, inženjer. Verujem da se ono što sviram mnogo razlikuje u odnosu na muziku koja se svaki dan čuje u medijima. A otuda nas, nažalost, svakodnevno bombarduju banalnom muzičkom ponudom, koja zaista postaje nepodnošljiva.
Je l' istina da niste znali note kada ste prvi put zasvirali?
21. aprila Vlatko Stefanovski nastupa u Centru "Sava" u Beogradu
- Počeo sam profesionalno da sviram već sa šesnaest godina. Od starijih muzičara učio sam zanat, ali i život. Nisam školovan, što ne znači da nisam obrazovan... Sam sam naučio sve što sam želeo, slušajući hiljade ploča i čitajući stotine knjiga i časopisa. Ako nešto zaista želite da saznate, nema sile koja će vas zaustaviti.
Jesu li vas umorila putovanja? Rekli ste da bez kombija nema dobrog rokenrola.
- Ne, ja sam patološki putnik. Jedino na putu sagledavam stvari realno, meditiram, smirujem svoj um, jer pokretne slike su veoma stimulirajuće za svest i podsvest.
Žena me je osvojila kolekcijom ploča
Jovan Vukomanović
Kako vas je osvojila supruga Gordana?
- Upoznali smo se u Skoplju. Osvojila me je lepotom, prozračnim tenom, šarmom i inteligencijom, ali i svojom kolekcijom ploča velikih svetskih gitarista. Slušamo i danas zajedno muziku, najviše džez i klasiku... Kada je reč o mom poslu, njeno mišljenje mi je jako bitno jer je nepogrešiva u ocenama.
Da li biste voleli da ćerka Ana i sin Jan krenu vašim stopama?
- Deca su druga priča, neka idu svojim putem, ne moraju me pratiti. Neka su živi i zdravi i neka ih sreća prati u životu. Ljubav je važnija od profesionalnog opredeljenja. Jan dobro svira bubnjeve, ali ga ne zanima profesija muzičara. Aktivno igra košarku i želi da mu to bude zanimanje.