Foto:
Zaštitnik
CVETA TRŽIŠTE NEKRETNINA: Beograd je najskuplji, a evo koje lokacije ga prate u stopu
Tržište nekretnina je u piku potentnosti, ocenjuje Ðoković i dodaje da je na nivou od 3-4 godine porast cena je 50-60 odsto. Informer
- Najskuplje je ono čega nema, Novi Beograd, Vračar, Stari grad, Čukarica, skupe su i lokacije koje imaju dobru turističku infrastrukturu kao što su Kopaonik, Zlatibor, neke banje, a dolaze kupci zainteresovani da kupe celo selo, banju ili planinu - kaže on.
Ðoković dodaje da smo nažalost dozvolili da nam stranci budu vlasnici poljoprivrednog zemljišta pa nam je ostao segment nekih atraktivnih turističkih destinacija.
Tržište nekretnina Beograda je polovina tržišta Srbije, a Ðoković kaže da postoji tri kupca na jednog prodavca, i da se potražnja odnosi na nove stanove - koji su upisani i sa regularnom dokumentacijom.
- Veliki rezervoar neiskorišćenih su nekretnine u ozakonjenju jer su ni na nebu ni na zemlji a to je otprilike trećina nekretnina koja postoje”, kaže on i dodaje da je to “ mrtav kapital” a radi se od dva miliona nekretnina u Srbiji.
Ðoković ocenjuje da su to nekrentnine koje su tržišno “ ni tamo ni ovamo” odnosno fond koji “ može da smanji ovu veliku potražnju” nekretnina.
On kaže da se relativno malo gradi i navodi da je u Beogradu je oko 200 kranova, ali da je to malo u odnosu na grad od dva miliona stanovnika i dodaje da je dinamično tržište nekretnina Novog Sada, donekle Jagodina, deo Niša gde se menja i nacionalna struktura kupaca, a dosta prometa se dešava i u Novom Pazaru.
- Ja se nadam da ovo nije balon - babl efekat, i mislim da se neće desiti tako skoro, a možda i nikad više pucanje tog balona, može eventuano da dođe do ispumpavanja, smanjenja pritiska - kaže Ðoković.
Kako kaže, to se neće desiti za Beograd jer je ciljni grad za ovaj deo Balkana, grad koji je na tri sata od svega, i od Pariza, i od Moskve i od Istambula.
- Može da se desi da za 3-5 godina dođe do zasićenja tržišta, i do možda blago pada cena, ali to ne znači da će pući - kaže Ðoković i navodi da naše tržište stanova nije dominantno hipotekarno jer je do 35 stanova pod hipotekom.
PROCVETALO TRŽIŠTE NEKRETNINA: Najviše se kupuje za keš, samo u Beogradu promet milijardu evra
Za profesora Sašu Stefanovića sa Instituta za nekretnine tržište nekretnina u Srbiji je u ekspazniji naročito u Beogradu.
Na povećanje cena stanova u Beogradu utiče demografski pritisak iz unutrašnjosti, dijaspora koja kupuje i za stanovanje i kao investiciono ulaganje, kaže on i dodaje da značajno utiču i makroekonomski stabilnost, povećanje BDP-a, predvidiva inflacija i stabilan devizni kurs. Informer
- Uslovi finansiranja su jako povoljni jer imamo istorijski najniže kamatne stope na našem tržištu, a dodatni faktor neatraktivnosti ulaganja u druge vidove aktive kao što su akcije, obveznice jer nam je nerazvijeno to tržište, a prinosi na njemu kao i na štednju su niski - kaže Stefanović.
On dodaje da postoje i lične preferencije kupaca da se imaju nekretnine na atraktivnim lokacijama u Beogradu što prosečnu cenu stana diže na neki nivo.
Kao izuzetak i primer dramatično rasta cena, on navodi novogradnju na Novom Beogradu gde je od 2014. godine cena porasla za 46 odsto dok je “starogradnja” poskupela za 20 posto.
- Smatram da će u narednom periodu, rast cena biti umeren, da u kraćem i srednjem roku neće biti naglih skokova, već u dužem roku potencijalno možemo ako dođe do nekih dramatačnih promena govoriti o balonu cena nekretnina - ali dakako ne u ovom trenutku - kaže Stefanović i dodaje da sada ne postoje dokazi o postojanju tog balona cena nekretnina.
On objašnjava da bi “balon efekat” podrazumevao dramatično povećanje cena nekretnina u toku nekoliko meseci ili godina praćeno dramatičnim padom.
- Može se govoriti o nekim naznakama kroz značajan rast cena nekretnina kao u Novom Beogradu, ali ne govorimo o celom tržištu Srbije ili Beograda za koje pouzdano podaci govore da ne postoje indikatori odnosno potencijal za balon - kaže on i dodaje da balon čak ni na Novom Beogradu u srednjem roku nije moguć