PAZITE ŠTA VAM DETE JEDE: U nazivu guščija, ćureća i pačija pašteta, a unutra više od pola kokošijeg mesa!

Prevarama sa mesnim prerađevinama nema kraja. Posle Zaštitnikove priče o "Neoplantinoj alpskoj kobasici od čistog svinjskog mesa", potrošači su nam ukazali i na "delikata" paštete.

Naime, guščija, pačija, ćureća pašteta, pa još pod imenom "delikata" - zvuči kao skup i zdrav specijalitet, ali ne i kada ovi proizvodi izlaze iz fabrike "Juhor". Na konzervama u kojima su upakovane "delikata" paštete jasno piše "pašteta od pačijeg mesa", odnosno ćurećeg ili guščijeg.

Međutim, proizvođač je izostavio i te kako važnu informaciju, a to je da u ovim paštetama isto toliko ima i kokošijeg mesa, što je bez sumnje obmana potrošača.

Tako "delicata" pašteta od guščijeg mesa sadrži 15 odsto mesa ove pernate životinje, ali isto toliko i kokošijeg. Isto je i sa pačijom - polovina mesa je pačetina, a polovina kokošije. Obe su dodatno "obogaćene" sa pet odsto pileće jetre, tako da je meso patke, odnosno guske u manjini.

Nešto bolja situacija je sa "delikatom od ćurećeg mesa", koja sadrži 20 procenata ćuretine, a 10 odsto kokošijeg mesa. Pored toga, više od polovine ovih namaza čine bujon, krompirov skrob, belančevinasti proizvodi od soje i mleka, stabilizatori i emulgatori (pogledajte grafiku).

Obmana kupaca

Domaći stručnjaci napominju da je ovo obmana i prevara potrošača, jer ono što je naznačeno na pakovanju nema veze sa sastavom samog proizvoda. Prema njihovim rečima, ovo je prevarno oglašavanje, jer je nedopustivo da se u namirnici, recimo od ćuretine ili pačetine, nalazi minimalni udeo tog mesa.

U Pokretu za zaštitu potrošača Beograd objašnjavaju da se u konkretnom slučaju radi o nepotpunom informisanju, odnosno obmani potrošača.

- Kompanija je dužna, po osnovu Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, da navede sve sastojke proizvoda po opadajućim vrednostima.

Po međunarodnoj regulativi i našim propisima, proizvođač je dužan da naziv pašteti da na osnovu dominantnog sastojka koji je prisutan.

- Ovaj slučaj bi trebalo prijaviti veterinarskoj inspekciji, koja bi morala da uzme uzorke paštete na analizu i da utvrdi tačnu količinu sastojaka. Takođe i da kaže na osnovu kojih elemenata proizvođač ne poštuje Zakon o bezbednosti hrane - smatraju u ovom Pokretu.

Pašteta je otpad

Nutricionista Milka Raičević smatra da je pašteta ubedljivo najnezdravija namirnica, dok ostale mesne prerađevine nisu štetne ako se pravilno konzumiraju.

- Od paštete, ali bogami i viršli, nema gore hrane! U pašteti se nalazi sve ono najgore po zdravlje ljudi - kandže, kljunovi, nitrati, veštačke boje, so... Naravno da niko neće da dobije rak ako pojede jednu paštetu u 15 dana, ali ako je konzumira svakodnevno, onda je vrlo verovatno da hoće. Zbog lošeg kvaliteta tu je svakako i povišen holesterol, zatim gojaznost.

Informer

Najopasnije je što je ova mesna prerađevina omiljena među decom koja je često jedu za doručak i večeru, ali je imaju i kao užinu u vrtićima, bez obzira na to da li je to pašteta označena kao "jetrena", "posna", "riblja" ili "pileća" - upozorava Milka Raičević.

Njena koleginica Jovana Ferluga apeluje na potrošače da moraju pažljivo da čitaju deklaraciju kako bi bili upoznati sa onim što zaista kupuju

- Sa mesnim prerađevinama je najveći problem, jer tu svega ima, a proizvođači se dovijaju na razne načine da više zarade i izbore se za tržište. Ovo je zaista obmana, jer ukoliko vi kupujete zaista pačiju paštetu, onda tog mesa mora biti u najvećem procentu, do 100 odsto, a nikako u kombinaciji sa drugim mesima, jer je to onda poluproizvod, nikako pašteta od jednog mesnog sastojka. Još gore je što je, osim više vrsta mesa, proizvođač u ove prerađevine stavljao i veštačke dodatke, emulgatore, pojačivače ukusa i mirisa - kaže Ferluga.

Kompaniji "Juhor" poslali smo pitanja povodom obmane sa "delikata" paštetama, ali odgovore nismo dobili.