OPREZ! ČUVAJTE SE PREVARANATA NA INTERNETU Pet najčešćih onlajn prevara

Kada nakon perioda trošenja i slavlja nastupi postpraznična besparica, internet je preplavljen lažnim nagradnim igrama, poklon-vaučerima i ponudom nestvarno povoljnih kredita za oporavak kućnog budžeta. Zato u ovo doba godine budite posebno oprezni kada naiđete na ponudu koja deluje suviše dobro da bi bila istinita - jer uglavnom nikada nije. Naravno, ništa manje ne treba da budete oprezni i tokom ostalih perioda u godini, jer su iz dana u dan prevaranti sve "kreativniji".

Nerealni krediti
Keš kredit sa godišnjom kamatom od dva odsto, bez ikakvog dodatnog obezbeđenja i standardnih bankarskih provera, zvuči kao sjajna prilika. Ovakvi oglasi se često pojavljuju na društvenim mrežama, ali u pitanju je prevara. Od potencijalne žrtve se traži da uplati određeni iznos na ime navodnih troškova pripreme ugovora i obrade zajma, malo kasnije i dodatnu manju sumu za "iznenadne troškove", a pozajmicu nikada ne dočekaju.

Ne šaljite lične podatke
Obratite pažnju na sve poruke koje izgledaju kao da su poslate od banke ili neke druge institucije ako se u njima traži da pošaljete bilo koji lični podatak, da preuzmete neki materijal sa linka ili otvorite dokument koji se nalazi u prilogu. Ukoliko se neko predstavlja kao zaposleni banke, telekomunikacione kompanije, zdravstvene ili neke druge ustanove, i od vas traži lične, poverljive podatke, posebno ako su u pitanju vaše korisničko ime i šifra za e-banking, ne nasedajte. Banka ili neka druga institucija nikada ne bi tražila podatke na ovaj način. Fotografije kartice i podaci sa njih se takođe nikada ne šalju.

Informer

Traka sa adresom
Kada na nekom sajtu unosite korisničke podatke ili brojeve kartice, uvek proverite adresnu traku u pretraživaču kako biste se uverili da dati URL pripada odgovarajućem servisu. Možda samo liči, sa izmenjenim jednim slovom, tako da je teško primetiti da to nije prava adresa, a sajt može izgledati identično. Proverite i da li veb stranica na kojoj se obavlja unos počinje sa "https" i da li uz adresu stoji simbol katanca, što garantuje bezbednost podataka. Za sva onlajn plaćanja karticama koristite sajtove koji su podržani "3D secure" bezbednosnim protokolima najvećih kartičnih kompanija.

Nagradne igre
Hitnost, uslovljavanja ili nestandardni zahtevi i sve što zvuči previše dobro da bi bilo istinito uvek su znak za uzbunu. Razmislite, da li bi neka banka zaista pretila blokadom računa "ukoliko u roku od 24 sata ne uradite to i to"? Ne treba poverovati ni da Deda Mraz ima zakasneli poklon za vas, na primer gratis putovanje na Mundijal u Kataru. Ova vrsta prevare već kruži na internetu, a na sličan način su prevareni fanovi uoči prošlog kupa u Rusiji jer su klikom na link umesto nagrade dobijali virus. Svaku nagradnu igru trebalo bi proveriti na zvaničnim nalozima organizatora. S podozrenjem tretirajte i "ekskluzivne" informacije koje vam neko šalje. Prilog s naslovom "Konačno otkrivena tajna koronavirusa" možda sadrži vrstu virusa koja krade korisnička imena, lozinke, brojeve kreditnih kartica i druge osetljive podatke.

Budite detektivi

Ako se neko predstavlja kao zaposleni banke, a šalje mejl sa Gugl ili Jahu adrese, sigurno je reč o prevari. Sajber-kriminalci često koriste automatske prevodioce pa su tekstovi u lažnim nagradnim igrama, kao i ponude sumnjivih kredita, često nelogični ili sa pravopisnim greškama. Ovo je jasan signal da nešto nije u redu, mada su i internet prevodioci sve bolji, pa ispravno napisan tekst ne znači da nije prevara u pitanju. Nemojte koristiti javno dostupne wi-fi mreže za razmenu ličnih podataka i usluge e-bankarstva. Ukoliko morate nešto hitno da obavite, koristite opciju prenosa mobilnih podataka. Redovno ažurirajte operativni sistem računara i telefona, koristite proverene antivirus softvere i redovno ih ažurirajte.