OVA MAMA JE GEJMER: Pitanja i odgovori. 2.deo! Kolumna Danice Manojlović

Kakva je statistika u Srbiji kada su u pitanju igre i konzole? Iskreno, takve brojke mogu biti samo „odokativne“ i nikako im ne bih verovala. Godinama su se igrice piratski snimale i prodavale. Posao sa čipovanjem konzola je cvetao a sada niko sa sigurnošću ne može reći koliko konzola dolazi iz Mađarske

 Te cifre nemate u izveštajima ulaska robe u zemlju a nema ih ni u izveštajima samih kompanija. Tršžište Srbije je iskazano u prodaji u Mađarskoj. Neću sada zalaziti u to da mogu da razumem da neko za desetak eura reskira garanciju ali ne razumem da ne shvatamo da time odmažemo nađem trđištu na više načina. Odgovor je dakle – NE, ne postoji nikakva valitna statistika.

Koliko ima registrovanih pacijenata od bolesti zavisnosti od igrica?

O ovome se mnogo više govori i kalkuliše, nego što postoje brojke. Najčešće pominjana brojka je 5% od svih korisnika on line igranja. Interesantno je da je od toga 1% parova koji su udaljeni ali su se „pronašli“ preko on line igranja i na taj način održavaju vezu.

Koji su simptomi „zavisnosti od video igara“?

• Smanjeno interesovanje za školu (realno ima još mnogo drugiih razloga naročito u pubertetu)
• Osećanje frustracije i ljutnja kada dete nema dozvolu da igra igre ( u pubertetu se ljute i kada ih pogledamo ili na bilo šta kažemo NE)
• Agresija prema svima koji ograničavaju igranje (deci je svako NE problem)
• Preterano razmišljanje o igranju sledećeg meča kada nije on line (ja imam primere ovakvog ponašanja i kada je u pitanju crtanje, pisanje romana ili gledanje serije tipa „The 100“)
• Česti snovi o igrama
• Osećaj smirenosti ili euforije za vreme igranja (a ne pokazuje ih u normalnom životu)
• Frustracija uz rečenicu „Drugi igraju više nego ja“ (mnogo češće sam lušala „Ja učim više nego ostali iz odeljenja“)
• Histerija kada server ne radi (a tek kada nema interneta za FB ili instagram)
• Nedostatak osećaja za vreme (sate registruju kao minute) ali negira utošeno vreme (znamo još neke slučajeve kada se ovo dešava)
• Nekontolisano ponašanje za vreme igre (na žalost, toga je mnogo više u igranju za vreme odmora i vremenu posle škole, u školskim dovorištima)
• Problemi sa spavanjem
• Nedostatak lične higijene (imam utisak da to ide sa pubertetom, mada ulaskom u gradski prevoz pomislim da je to nova moda)
• Nezainteresovanost za društvo, izlaske i socijalna druženja i sve manji broj pravih prijatelja (za to više krivim društvene mreže)
• Poremećaji u ishrani (mislim da se može vezati za još mnogo stvari)
• Glavobolje, suve ili crvene oči, bol u leđima ili ramenima
• Gojaznost i nedostatak kondicije (bolesti modernog doba a ne samo gejminga)
• Već sam više puta rekla, osnovno je PRIDRUŽITE SE!
• Igrajte u velikoj i osvetljenoj sobi jer je dokazano da u mračnim prostorima pojedine igre mogu dovesti do pojave epilepsije. Bitno je i da je prostor provetren.
• Pojedine igre mogu biti iscrpljujuće i bitno je da zajedno sa detetom pravite bar petominutne pauze na 45 minuta igranja. Pijte dosta vode.
• Koristite „parental control“ opcije na konzolama. Nintendo Switch je poznat po najnaprednijim opcijama za kontrolisano igranje ali ni ostale konzole nisu bez njih.

Kako se definiše „pravilno igranje igrica“?

 

Nemoguće da igre imaju neke pozitivne efekte. Dokaži!

Nisam ljubitelj pitanja sa unapred donetim zaključcima, ali evo par primera. Dokazano je da su studenti koji su vozili razne simulacije vožnje mnogo brže i lakše savladali i položili testove vožnje. O učenju jezika sam već pisala. Na pojedinim fakultetima medicine postoje igre koje su studenti obavezni da igraju kako bi stekli rutinu i osećaj za prave operacije. Postoje i simulacije za arhitekte, dizajnere ali i muzičare.

Kako konkretno roditelji treba da se postave prema igranju?

Roditelji imaju veoma moćnu poziciju a da većina toga nije ni svesna i ne koristi je na pravi način.  Istraživanja pokazuju da postavljanje ograničenja na vreme i vrstu sadržaja (ne samo igara već i TV, filmova, youtube…) je izuzetno jak factor zaštite dece. Koliko je previse je pitanje mnogih istraživanja. Američka asocijacija pedijatrije predlaže da se deci do 3 godine ne daje nikakvo gledanje u ekrane. Mlađoj deci je sat vremena limit a školarcima maksimum od dva sata. U mlađem uzrastu im birajte igre (i filmove) u kojima mogu pomagati drugima, iskazivati ljubav prema životinjama, razvijati talente i jednostavno upijati sve ono što spada u pozitivne stvari. Istraživanja pokazuju da u tom uzrastu deca “upojaju kao sunđeri” a na vama je šta ćete im pokazati. Naučnici su takođe dokazali da roditelji koji komuniciraju sa decom za vreme igranja, diskutuju o problemima na koje nailaze, pokazuju šta nije bilo dobro ili je moglo bolje da se uradi ojačavaju svoj odnos sa decom, suprotno od onih koji samo ćute i još više pojačavaju generacijske razlike.

Zašto da dozvolim da mi dete bude profi gejmer i sedi po ceo dan?

Mislite da samo gejmeri sede po ceo dan? U odnosu na neke druge profesije, oni imaju kraće radno vreme i mnogo manje sedenja. Kako kažu „pracovanje“ je od 3 do 5 sati dnevno. A znate li koliko u proseku pored kompjutera sedi na primer, product manager u nekoj IT kompaniji? Minimum 8 a najčešće više. Od posla i telefona se ne stigne ni doručkovati a ni ručati. I dok dođete kući, već je večera i dan je prošao. Ili sekretarica, prevodilac, dizajner, arhitekta... Mogu nabrajati beskonačno profesije koje su mnogima pojam dobrog posla gde se sedi mnogo duže i lošije nego u gejmingu. Svi gejmeri koje poznajem imaju određeno vreme za vežbe, učenje jezika, dodatne poslove a ja mesecima ne uspevam da krenem kod drugarice na shake dance. I nemojte ono „Sve se može kada se hoć“e jer ako hoćeš da posao uradiš kako treba, neke stvari se moraju žrtvovati. Zato vas molim da dobro razmislite pre nego kažete NE detetu koje želi da bude gejmer.

Mislim da sam ovim pitanjima pokrila sve ono najosnovnije i najčešće što dobijam u inbox.  Uskoro će se održati i prva panel diskusija o gejmingu, i između ostalih ću i ja biti tamo i pozivam vas da dođete i postavite pitanja o svemu ono što vas interesuje. Pričanjem pomeramo granice. Niko od nas nije 100% u pravu i svačije mišljenje ima težinu i neko iskustvo. Hajde da zajedno govorimo o tome i pomognemo deci koja vole gejming i vide svoju budućnost u poslovima vezanim za gejming.

I ako niste nigde otputovali za ove praznike, moja topla preporuka je da pokušate da nađete neku igru u kojoj može uživati cela porodica. O svim igrama imate dosta komentara na netu a i u specijalizovanim radnjama su spremni da odgovore na sva vaša pitanja. Plus, imaju i praznične popuste...

Ja sam svima od srca želim Srećan Uskrs i mnogo prelepih trenutaka sa porodicom.

 www.indijankadanka.com

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.