OVA MAMA JE GEJMER! Srećna nova gejmerska! Nova kolumna Danice Manojlović

Dani do kraja godine se polako odbrojavaju. Svode se računi, prave liste promena za sledeću godinu ali i traže najbolji pokloni za najbliže. Najviše mrzim razmišljanje o tome šta smo mogli uraditi bolje i kako neki kažu- isplativije

Mogla sam da pišem više. Mogla sam da izguram gejming sekcije u više škola. Mogla sam da se više potrudim na počnem sa snimanjem emisije o gejmingu.

Svi možemo više od onoga što uradimo ali je bitno da pokušamo da damo sve od sebe. Kao pravi gejmeri kod kojih je svaki meč nova priča i mogućnost da se isprave greške. I poenta je samo u tome da budemo svesni svojih grešaka i da budemo dovoljno realni i samokritični kako bi unapredili sami sebe.

Znači, mogla sam da pišem više ali sam uspela da promenim mnogo toga u poimanju gejminga u Srbiji. Veliki broj roditelja mi se lično obraćao posle čitanja ove kolumne i tražio savete o igrama, odnosu prema detetu ali i kako da pruže najbolju podršku svojim malim gejmerima.

Foto: Promo

Mogla sam da nastavim sa gejming sekcijama i pomognem da se postave u još nekim osnovnim školama ali sam postala svesna nekih neplaniranih problema i rešila da se posvetim prevazilaženju istih. Jednostavno je naći sponzore, nije teško unaprediti računare i organizovati đake. Ali… teško je ispratiti kako sekcije napreduju. Šta kada trener završi osmi razred i promeni školu? Šta se dešava kada se promeni nastavnik informatike? Najlakše je reći da je nešto postavljeno ali je mnogo teže to održavati. Ja nisam neko ko stvari radi polovično tako da ovaj projekat za sada čeka unapređenje i bolji plan. Imam tim ljudi koji mi pomaže da sve predvidimo i isplaniramo i Gejming sekcije u školama se sledeće godine nastavljaju…

Emisija o gejmingu, bila ja autor ili ne je definitivno nešto što će se desiti sledeće godine. Čujem da se neki drugi ljudi organizuju oko Gejmerske televizije i nadam se da će vlasnici imati više sluha za gejming i da im novac neće biti osnovni pokretač svega. Naravno, svi radimo da zaradimo ali prava gejmerska televizija je ista kao i ostale, bitna je informacija, brzina i ljubav prema gejmingu.

GamesCON, najveći sajam gejminga u ovom regionu se završio pre mesec dana a ja sam namerno sačekala sa pisanjem informacije o istom. Htela sam da sa vremenske dinstance razmislim o svemu i napišem svoje mišljenje. Neki se verovatno neće složiti ali je bitno da se o GamesCON-u priča.

Foto: Promo

Bitno je i važno da imamo ovakvu manifestaciju. Znam koliko je teško isplanirati ovakav događaj, pronaći sponzore i izlagače, isplanirati sve najave, tekstove i propratne događaje. Organizatorima kapa dole za dovođenje velikih svetskih imena i to po prvi put u Srbiji ali i u regionu. Nintendo, Ubisoft, Rockstar, Worner, Bethesda, Capcom, Take2, Trust… sve su to imena koja u svetu na sam pomen izazivaju divljenje. I oni su došli ove godine u Srbiju. Dve pune hale skoro svih najbitnijih proizvođača i kompanija obećavali su tri dana fenomenalne zabave. I ne kažem da je nije bilo ali.. jedno ali uvek nešto kvari. Nikada mi neće biti jasno zašto sponzori smatraju da za njih ne postoje pravila ili granice? Ni jedan događaj ovakvog tipa nije imao sponzore koji su gradili čardake ni na nebu ni na zemlji zbog kojih se okolni izlagači nisu videli. Možda našim kompanijama to nije smetalo ali je ostavilo gorak ukus u ustima stranim izlagačima koji nisu navikli na nepoštovanje pravila.

Davanje poklona, zovu ih Giveaway, je događaj koji uvek okupi najveći broj mladih svuda u svetu. Majice, kape, privesci, proizvodi, šalovi, lutke i sve što dobar makreting tim može da izmisli je lepa uspomena svakome. Osim ako neko od domaćih izlagača reši da posetiocima baca bombone i čokolade bez konsultacije sa organizatorima. Ako nemaš mogućnosti da daješ prave poklone, nemoj učestvovati! Naša omladina nije zaslužila da je posmatramo na taj način. Oni su naši i zaslužuju mnogo više od ovog bahaćenja.

I još jedna ružna činjenica koja mi je pokvarila sliku ovog fenomenalnog festivala – krađa! Ok, znam da će neki reči da je to normalno ali znam da prethodnih godina nije bilo šanse da se ovako nešto dešava. Od ukradene konzole Bethesde sa najnovijim Falloutom preko miševa, podloga i slušalica sa izlagačkih štandova. Šta ste pomislili dragi roditelji kada su vam se deca pojavila sa ovakvim stvarima kod kuće? Ili niste ni videli šta sve imaju u svojim sobama? Bitno je da je većina vas decu dovela do ulaza i da ste ih tu i sačekali jer niste hteli da se smarate sa gejmingom i da gubite vreme koje ste verovatno proveli pored malih ekrana. A da ste samo skupili hrabrosti da priznate da nemate pojma o tome šta se dešava u halama 1 i 2, i da ste poželeli da sa decom podelite njihovo ushićenje novim igrama, youtuberima, cosplayerima i ostalim dešavanjima – možda bi bilo drugačije. Nadam se da će sledeće godine organizatori uspeti da dovedu još više izlagača i da će mnogi roditelji uspeti da se organizuju i dođu zajedno sa decom.

Foto: Promo

I na kraju teksta nekoliko reči o jednom događaju koji mi je pokazao da postoje ljudi koji gejming ne vide samo kao problem ili način da dođu do brze zarade. Ljudi iz Dečije televizije, koja je tek krenula sa radom, su čitali ovu kolumnu i pozvali me da im budem gost. Voditelj koji mi je postavio neverovatna pitanja ima samo 12 godina ali je jedan od najprofesionalnijih sa kojima sam razgovarala. I očigledno je da su i on i ekipa vrlo temeljno pročitali sve tekstove, doneli svoja mišljenja ali i rešili da pitaju sve ono što im je bilo nepoznanica. Totalno drugačije u odnosu na one plave voditeljke o kojima sam pisala pre par meseci.

I mali Boba, voditelj, me je u jednom momentu pitao zašto ne pišem više ako to toliko volim i obećala sam mu da ću odmah posle snimanja emisije dati sve od sebe da više ne prihvatam obaveze koje mi uskraćuju vreme za neke druge stvari koje me čine srećnom. I ovaj tekst definitivno posvećujem njemu jer je samo dokazao da i mi stariji možemo naučiti nešto od dece, samo ako ih slušamo.

Moje želje za sledeću godinu su vrlo skromne:

1. Da bude što više emisija o gejmingu.

2. Da roditelji nađu više vremena da sa decom odigraju po neku igru ali i da se više posvete otvorenom razgovoru sa njima.

3. Da se takmičenja i festivali ne prave zbog brze zarade već sa vizijom da budu što bolji i da traju što duže, da postanu tradicija.

4. Da naši profi gejmeri postanu priznati kao svi ostali sportisti

5. I da ja nađem način da više radim ono što volim a manje ono što moram…

I kako pričamo o stvarima koje smo mogli bolje ili drugačije, postoji jedna koju nikako ne bih menjala, a to je ova kolumna. Nisam do sada nikada napisala ali verujte mi da je veliko zadovoljstvo kada imate mogućnost da svoju viziju i mišljenje prenesete ljudima koje i ne poznajete. Još je veće zadovoljstvo kada su vam ruke totalno odrešene i bez ikakvih uslovljavanja. Na tome sam neizmerno zahvalna timu Informera koji mi je pružio šansu i prvi prepoznao gejming kao deo naše svakodnevnice.

Budite zdravi, srećni i dozvolite gejmeru u vama da odigra koji meč.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.