PRVI DANI U KLUPI: Kako pripremiti prvake za školu?

Ako svoje dete do sada niste pripremili za polazak, svakako ćete to činiti u sedmicama koji slede. Nemojte ga plašiti školom, ali mu nemojte pričati ni bajke, da se ne bi razočaralo

Kada se 1. septembra oglasi školsko zvono, više od prvačića biće uzbuđeni njihovi roditelji. Ako svoje dete do sada niste pripremili za polazak, svakako ćete to činiti u mesecima koji slede. Nemojte ga plašiti školom (to već verovatno znate), ali mu nemojte pričati ni bajke da se ne bi razočaralo.

- Radne navike su najbolji način da se dete pripremi za polazak u školu, a to je nešto što ne može da se postigne za mesec ili dva. Podrazumeva se da je dete već naviklo da ima svoje obaveze poput raspremanja igračaka, kao i da je naviklo da pomaže odraslima u obavljanju uobičajenih kućnih poslova. Ako do sada nije, krajnje je vreme da počne - kaže pedagog Ksenija Sulejmanović.

(VIDEO) DOŠLE NA SVET DRŽEĆI SE ZA RUKE: Dve godine kasnije, ništa se nije promenilo!

Detetu obezbedite radni kutak - prostor za knjige i učenje - koji može sam da sredi i organizuje. Vrlo je važno da dete ima vreme i prostor za rad, u kome će moći u miru da uči i završava zadatke. Neka to bude uvek u isto vreme, bez puno sadržaja koji će odvlačiti njegovu pažnju.

Mališani koji kreću u školu moraju da imaju i razvijene određene kulturno-higijenske navike. Od toga da čita i piše, što će u svakom slučaju naučiti u školi, mnogo je važnije da je već savladalo samostalno oblačenje, odlazak u toalet, redovno pranje ruku, vezivanje pertli i slično...

Bezuslovna ljubav

- "Videćeš ti kad kreneš u školu, pa prestaneš da se po ceo dan igraš" najgora je pretnja koju možete da uputite budućem školarcu. Nemojte dete plašiti školom niti mu pretiti njegovom učiteljicom ili učiteljem. O školi pričajte kao o mestu na kome će dete mnogo naučiti, postati pametnije, raditi zanimljive stvari. Nemojte graditi sliku idealnog učitelja, već sliku realnog čoveka koji pomaže deci da nauče mnoge zanimljive stvari - napominje Ksenija.

SREĆNO DRUGAR! Spakovala je kofere i ostavila ga samog sa šestoro dece!

Takođe mu predočite da će tamo upoznati mnogo novih drugara, neke će možda poznavati iz vrtića, i recite mu da će mu ti drugari najverovatnije biti oni najbolji do kraja života (uostalom kao vama vaši).

- Detetu treba reći da će ga u školi ocenjivati i upoređivati s drugom decom, ali ne sme pomisliti da će njegova uspešnost uticati na vašu ljubav prema njemu. Naviknite dete na situacije procenjivanja. Upoređujte ga povremeno s drugom decom (da je neko dete veće od njega, neko teže ili lakše), ali mu pritom uvek pokažite da najviše volite njega - savetuje naša sagovornica.

Vrtić je prednost

Psiholog i psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović smatra da su verbalne veštine presudne.

- Neophodno je da dete ima bogat fond pojmova, da ume da definiše predmete i pojave. Koliko je vešto u izražavanju (a devojčice su generalno veštije) zavisi od toga koliko su roditelji razgovarali/radili s njim. Grafomotorika je takođe važna, a razvija se kroz crtanje i vajanje - u suprotnom dete će teško pisati i bušiti sveske. Ova veština se sjajno razvija vajanjem plastelina i pravljenjem minijaturnih figurica, daleko više nego da mu date olovku u ruke - kaže Tatjana Firevski Jovanović.

SHVATILA SAM DA JE MOJ MUŽ MONSTRUM! Našla sam usb stik u njegovoj torbi zbog kojeg mi se život pretvorio u pakao!

Emocionalna zrelost se podrazumeva, mada joj se, kao i kod ostalih sposobnosti, prilikom upisa gleda kroz prste. Ali šta tačno podrazumeva?

- Definiše se kao sposobnost da se dete odvoji od kuće, da može da funkcioniše samo ceo dan, što je slično iskustvu koje ga čeka u školi i boravku. Deca koja su ranije pošla u vrtić (između treće i četvrte godine) su u tom smislu u prednosti, jer su već navikla na odvajanje - napominje Tatjana.

Mališani koji su pohađali vrtić postižu bolje rezultate u školi jer bolje pamte, misle i lakše se adaptiraju i prihvataju promene, slobodnije komuniciraju, imaju realističniji odnos prema autoritetu.

Od igračaka do frižidera

Da li će prvače biti motivisano da uči zavisi od prethodnog vaspitanja i toga kako se nosi sa obavezama i odgovornošću, kaže psihoterapeut.

- Deci treba davati zaduženja od malih nogu, naravno u meri u kojoj to mogu da podnesu ili im čak imponuju - da postave sto za ručak, zaliju cveće, nahrane mačku... Radne navike se stvaraju od prvog skupljanja igračaka. Sa četiri godine treba insistirati da ih samo pokupi, makar kukalo ili ih skupljalo pet sati. Tako se razvija odgovornost, a time i poštovanje. Što je dete starije, treba ga više uključivati u donošenje porodičnih odluka - gde na more, koji frižider kupiti i slično - predlaže Tatjana i dodaje:

STRUČNJACI UPOZORAVAJU: Deca sve manje pišu i to je potpuno pogrešno!

- Nikad nije kasno za razvijanje radnih navika. Ipak, pored svega dete ne sme da oseća pritisak, da pomisli da vam je škola važnija od njega. Treba mu objasniti da je škola njegov posao, kao što je vaš posao da idete da radite i da je to obaveza koju ne može da izbegne.

- Polazak u školu treba shvatiti kao inicijaciju. Obeležite ga na neki poseban način - da li će to biti porodični ručak ili zajednički izlazak, nije mnogo važno. Recite mu da više nije malo, da više nema vrtića, da ga čekaju novi zadaci... i to svečano obeležite - zaključuje Tatjana.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.