PROBLEME PRENOSIMO I U SNOVE! Zašto sanjamo da propadamo?

Svake noći odsanjamo oko pet snova, iako se ujutru ponekad ne setimo nijednog. Ne znamo da smo sanjali čak sat i po, koliko u proseku čoveku "ode" na san. Jedan od najčešćih je onaj o propadanju

Koliko puta vam se desilo da tokom sna "propadnete"? Trzate nogom kao da ste upravo pali sa nekih stepenica ili litice, samo odjednom propali u mračnu rupu? Naravno da niste jedini kome se to dešava. Većina ljudi to opisuje kao iznenadni osećaj spoticanja, skoka ili pada u prazninu, praćenog trzajem tela, grčevima u mišićima ili čak osećaju nepokretnosti. Neki posle toga jednostavno nastave da spavaju, ali mnogi se uplaše, jer im srce ubrzano kuca, pa se zabrinu šta im se i zašto to dešava. Međutim, razloga za brigu nema.

Stručni naziv za ovaj, normalni psihološki proces, je mioklonički trzaj. Kada spavamo, prolazimo kroz nekoliko ciklusa spavanja, a svaki se sastoji od četiri stadijuma. Osećaj propadanja se događa tokom prve faze sna.

Jedna od teorija kaže da tokom spavanja mozak paralizuje mišiće, a nakon buđenja oni se stisnu, što stvara osećaj padanja ili plutanja. Mozak se ponekad zbuni i pomisli da propadamo, pa se mišići napnu kako bismo se lakše "uhvatili" za nešto pre nego što sasvim padnemo.

Neki naučnici tvrde da je to samo refleks koji su ljudi razvili tokom evolucijskog procesa, kako ne bi pali sa grana drveća gde su nekada spavali.

Postoje i oni koji smatraju da se iza toga kriju nesigurnost, nestabilnost i gubitak "kormila" u nekim životnim situacijama. Taj osećaj se dešava posle stresnog dana ili ako je čovek umoran i iscrpljen, vodi neuredan život...

Procenjuje se da ova psihološka pojava utiče na sedam od deset osoba u nekom trenutku njihovog života, što nije opasno. Ali, ako se uporno ponavlja i ugrožava svakodnevicu, posetite lekara, jer može da bude signal nekog zdravstvenog problema.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.