BELI LUK DONOSI I 6.000 EVRA PO HEKTARU! Evo koji je POČETNI KAPITAL!

Pixabay

09:31 Lifestyle 1

Blic.rs | 10. 09. 2019.

BELI LUK DONOSI I 6.000 EVRA PO HEKTARU! Evo koji je POČETNI KAPITAL!

Beli luk i dalje većinom uvozimo, iako malobrojni domaći proizvođači ovog lekovitog i zdravog povrća od njega lepo žive

Južni Banat prestonica je proizvodnje belog luka u Srbiji, uzgajaju se obično sorte "bosut" ili "zimac", a ratari računaju da se već na malim količinama od deset ari na svaki uloženi dinar zaradi minimalno četiri.

Sa dva ili tri hektara pod belim lukom jedna porodica može pristojno da živi. Po nekim računicama od hektara belog luka može da se zaradi čak i milion dinara, jer na tom jednom hektaru ratari mogu da imaju i do 10 tona prinosa.

Vesna Kanački iz Sakula čija porodica beli luk uzgaja već 20 godina na površini od tri do četiri hektara, kaže da je zarada pristojna, ali da omeri zasađenog i dobijenog luka u našoj zemlji nisu još blizu nekim zemljama sa razvijenijom poljoprivredom, na primer Španije, gde se na tonu posađenog dobije čak deset tona belog luka.

- Svaka čast ko kaže da zarađuje ogromne pare od hektara belog luka, ali kod nas je prinos po hektaru obično oko pet tona, a zasadi se oko 800 kilograma semena. Obično se sve proda u Beograd ili Novi Sad. Cena je trenutno oko 200 dinara za kilogram. No mnogim ratarima treba novac odmah, pa prodaju i po evro za kilogram čim izvade luk, ne čekaju jesen i bolje cene. U septembru vam je već većina belog luka pokupovana od paora - rekla je Kanački.

U atarima u okolini Sakula beli luk je zasađen na oko 50 hektara, tako je i po drugim selima Južnog Banata i u okolini Zrenjanina, gde se proizvodnja polako proširuje. Ono što muči gazdinstva je manjak radne snage. Jedna porodica na većim površinama ne može sama da ručno povadi sav luk. Sa druge strane, on je osetljiv na vlagu i ako se poput ove kišne godine, ne izvadi na vreme, propada.

Prva godina zahteva najveća ulaganja, procenjuje se oko 3.000 evra po hektaru. Kilogram semena je 300 dinara kod paora, a na poljoprivrednim institutima nije ispod 500 dinara. Već sledeće godine ulaganja su manja jer bi najbolje glavice trebalo da se ostave za semena. Ulaganja su još i bacanje stajnjaka, prskanje par puta, te angažovanje radne snage za kopanje i vađenje.

Inače, do 70 odsto belog luka uvozimo, većinom iz Kine. No, ono što pogoduje srpskim proizvođačima je kvalitet domaćeg belog luka, koji se na pijacama i u marketima i te kako primeti.

Milan Prostran, agroekonomski analitičar, smatra da se nismo snašli u uslovima potpune konkurencije i došli do toga da u velikim količinama uvozimo i beli luk, iako je veoma isplativ za proizvođače.

- Tržište nam je toliko otvoreno da domaći paor ne zna sa koje strane će ga kojim proizvodom napasti. Treba regionalizovati proizvodnju, te subvencije usmeriti na one kulture koje u određenom podneblju dobro rađaju - kaže on.

Uzgoj belog luka na jednom hektaru:

Ulaganje u prvoj godini je 3.000 evra
Kilogram semena košta do 500 dinara
Za sadnju je potrebno do 800 kilograma
Otkupna cena je 200 kilograma
Prinos po hektaru je 5 tona

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:



Kadbisesalili

11.09.2019. 08:19

Luk za sadnju mora da bude veliki,znaci i skuplji dosta od 500 din , ciscenje istog bude i skuplje jer zene koje ciste ne mogu da ociste puno. Za sadnju isto treba radna snaga jer se rucno sadi 1 po 1 . I ako Vam vremenski uslovi dozvole da sve tretirate kako treba moze se desiti kao i meni pre par godina da mi kiše u junu uniste 90% roda. Srećno !


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]