SUPERHRANA! Spanać čuva srce, mozak, pomaže kod mršavljenja, normalizuje nivo šećera...

Spanać je bogat hlorofilom, proteinima, gvožđem, magnezijumom, fosforom i brojnim oligoelementima, te je prava riznica zdravlja

Sezona je spanaća što raduje mnoge ljubitelje zelenog, lisnatog povrća, naročito ako ga imaju u svojoj baštici. Pretpostavlja se da potiče s Bliskog istoka gde od davnina raste kao samonikla biljka. Danas je jedno od najzdravijih i najpopularnijih vrsta povrća, često nazivano i superhranom. 

Spanać se najpre uzgajao u Persiji, a u 7. veku je stigao u Kinu kao poklon od kralja Nepala. U Evropi je počeo da se uzgaja relativno kasno, tek početkom 11. veka. Poznata francuska kraljica Katarina Mediči nalagala je svojim kuvarima da poslužuju spanać uz svaki obrok, što i ne čudi, jer je ovo povrće prava riznica vrednih nutrijenata.

Bogat je hlorofilom, proteinima, mineralima: gvožđem, magnezijumom, fosforom i brojnim oligoelementima. Najviše kontroverzi u nutrticionističkim krugovima izazivao je sadržaj gvožđa. Naime, 100 grama spanaća sadrži oko tri i po do četiri miligrama gvožđa, a ne 35-40 miligrama kako se mislilo u 19. veku. Bez obzira na to, spanać je u prvih 10 namirnica bogatih ovim mineralom. 

Zdravo srce

Ova biljka takođe obiluje flavonoidima i karotenoidima, koji deluju protivupalno i antioksidativno. Dva posebno bitna karotenoida su lutein i zeaksantin, koji su važni za oči. Oni štite njihovo zdravlje i sprečavaju mnoge očne bolesti, posebno makularnu degeneraciju.

Spanać je odličan izvor vitamina C i E, betakarotena, mangana, cinka i selena, koji štite organizam od brojnih bolesti povezanih s antioksidativnim stresom. To je posebno važno za zdravlje krvnih sudova, koji su skloni upalnim procesima.

 

Menopauza bez rizika

Zeleno lisnato povrće poput spanaća pomaže telu da zadrži adekvatan nivo kalcijuma, te se preporučuje ženama koje ulaze u menopauzu. Opadanje nivoa hormona (pre svega estrogena) smanjuje zalihe kalcijuma, čini kosti krtim, a tkiva slabim, što može da dovede do osteoporoze i oštećenja srca.
Jedna šolja barenog spanaća sadrži (čak šest puta više) preporučene dnevne doze vitamina K, koji je takođe ključan za zdravlje kostiju.

Antikancerogeno dejstvo

Redovno konzumiranje spanaća smanjuje rizik od raka bešike, jetre, debelog creva, pluća, želuca, jajnika, dojki i kože, kao i agresivnog raka prostate.

Njegovo antikancerogeno dejstvo potvrđeno je istraživanjima koja pokazuju da spanać štiti zdrave ćelije od raka i znatno usporava njegovo širenje.

Osim toga, spanać podstiče probavu i sprečava zatvor, pomaže kod mršavljenja, normalizuje nivo šećera u krvi, poboljšava funkciju mozga i dobar je lek za anemiju.

Zelena trpeza

Ovo lisnato povrće je široko korišćena namirnica u kulinarstvu. Od njega se pripremaju salate, umaci, čorbe, a odličan je dodatak testeninama, nadevima i zdravim smutijima.

Najzdravije ga je jesti sirovog ili kratko obarenog. Jednom kuvani spanać ne bi trebalo ponovo zagrevati.

RECEPTI:

Prolećna salata
Sastojci: 300 g integralne testenine, 300g mladog spanaća, čeri paradajz po želji, 2 čena belog luka, beli biber, so, maslinovo ulje, limunov sok
Priprema: Izmešajte sve sastojke i jedite hladno. Po želji možete dodati sir.

Zelene palačinke s nadevom od svežeg sira
Sastojci: Za testo: ˝ l mleka, 300 g brašna, 450 g spanaća, kašičica sode bikarbone, kašičica soli. Za nadev: 500 g svežeg sira, 200 g kisele pavlake, veća crvena paprika, so i biber, čen belog luka.
Priprema: Izmešajte testo za palačinke, ostavite da stoji pola sata u frižideru, a zatim ispecite. Nakon što se palačinke ohlade, napunite ih nadevom, zarolajte i pustite još sat vremena da odstoje.

Smuti sa spanaćem
Sastojci: šolja spanaća, pola šolje borovnica, pola šolje malina, čaša soka od pomorandže.
Priprema: Izblendajte sve sastojke. Voće će prikriti ukus spanaća, a spanać će ovaj zdravi smuti obogatiti vlaknima i nutrijentima.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.