SOČIVO, ZABORAVLJENA RIZNICA ZDRAVLJA: Reguliše pritisak, smanjuje holesterol...

Pomalo zaboravljena, ova mahunarka izuzetno je hranljiva i lekovita visokoenergetska namirnica. Povoljno utiče na nervni sistem, dok visoka koncentracija gvožđa pomaže kod malokrvnosti

Sočivo se u ishrani koristi već hiljadama godina unazad. Jedna je od prvih kultura gajenih na Bliskom istoku, dok je na našem podneblju pomalo u senci ostalih mahunarki, pre svega pasulja. Smatralo se da sočivo donosi sreću, novac i blagostanje i služilo se na božićnim trpezama, a danas se zna da je pravi rudnik vitamina B grupe, koji povoljno utiču na nervni sistem, dok visoka koncentracija gvožđa pomaže u sprečavanju pojave malokrvnosti.

Pomalo zaboravljeno, sočivo je izuzetno hranljiva i lekovita visokoenergetska namirnica. Kao i druge biljke iz porodice mahunarki, sadrži veliki deo belančevina bogatih esencijalnim aminokiselinama (izoleucin i lizin), što ga čini odličnom zamenom za meso. Od industrijski popularnih biljaka jedino soja ima veći procenat belančevina od ovog povrća.

Šarenolik izbor n Žuto sočivo zahteva kratku termičku obradu, odnosno oko 20 minuta. Dobro se slaže s orijentalnim začinima poput karija, kurkume i kajenskog bibera. Od njega se prave lepa variva, umaci i namazi. n Crveno sočivo ima blag i lagano slatkast ukus, a kuva se brzo, za 15 do 20 minuta. S obzirom na to da ga je tokom termičke obrade lako raskuvati, koristi se za zgušnjavanje supa i različitih variva. Od njega je lako napraviti pire ili sos. n Braon sočivo je vrlo fleksibilna namirnica. Odlično se kombinuje s lukom, maslinovim uljem i paradajzom, zbog čega se može koristiti za pripremu svega, od namaza i umaka do salata i variva. Kuva se u proseku oko 45 minuta. n Crno sočivo se odlično slaže s belim lukom i gorkim povrćem. Zahteva dugotrajniju termičku obradu, odnosno kuvanje od minimum 30 do 40 minuta.

Od vitamina, u sočivu ćete naći vitamine B1 i B9, dok od minerala sadrži velike količine gvožđa, magnezijuma, fosfora, molibdena, mangana, cinka i kalijuma. Kalorijski gledano, ovo povrće u suvom stanju ima energetsku vrednost od 353 kcal na 100 grama, a kada se skuva 230 kcal na 100g.

Idealno za dijabetičare

Sočivo je malo, ali moćno sredstvo za smanjenje nivoa holesterola u krvi, pre svega zahvaljujući velikoj količini dijetnih vlakana koje sadrži, kako rastvorljivih, tako i nerastvorljivih. Istovremeno je odlično sredstvo protiv zatvora i služi u prevenciji poremećaja u varenju hrane poput sindroma nadraženog creva. Pored toga, odlično utiče na održavanje nivoa šećera u krvi, što je jako bitno kod obolelih od dijabetesa.

Zahvaljujući kalijumu, podstiče izbacivanje vode iz organizma, reguliše krvni pritisak i srčani ritam i tako smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Ovo povrće se posebno preporučuje sportistima i ljudima izloženim velikim fizičkim naporima. Zahvaljujući svom složenom sastavu i prisutnim vlaknima, ugljeni hidrati iz sočiva nakon obroka postepeno odlaze u krvotok i dugo održavaju sitost i energiju, što je još jedna njegova prednost.

Najbolje se kombinuje sa pirinčem, a kada se priprema sa mesom, dobro ide uz prasetinu ili piletinu

Priprema

Postoje razne vrste sočiva, različitih boja (žuta, zelenkasta, braon, crna), a u zavisnosti od vrste kuva se od 10 do 40 minuta. Poput pasulja, sočivo se pre kuvanja potapa u mlaku ili toplu vodu preko noći. Možete ga pripremiti i bez potapanja, ali se ono ipak preporučuje. Kada ga ocedite, nalijte u loncu vode tri puta više od količine sočiva i kuvajte. Zelena vrsta sočiva, koja je najzastupljenija kod nas, najčešće se kuva oko pola sata. Prvo neka voda proključa, potom smanjite temperaturu i pokrijte poklopcem. Ako želite da pravite salatu od sočiva, kuvajte kraće, a ako hoćete kašu, duže.

Sočivo je odlično sredstvo protiv zatvora i služi u prevenciji poremećaja u varenju hrane

Najbolje se kombinuje sa pirinčem, koji ima približno jednako vreme pripreme, a kada se priprema sa mesom, dobro ide uz prasetinu ili piletinu. Kuvano sočivo možete poslužiti i uz testeninu i bareni brokoli sa malo belog luka, đumbira i maslinovog ulja. U salati dobro ide uz seckanu svežu crvenu paprika i sveže začinsko bilje.

RECEPTI:

Sočivo sa kobasicama

Sastojci: 3 šolje zelenog sočiva, crni luk fino naseckan, veći čen belog luka, 8 kobasica po izboru, trećina šolje belog vina, četvrtina šolje vode, prstohvat soli, maslinovo ulje, seckani peršun.

Priprema: U šerpi na maslinovom ulju prodinstajte crni luk, dodajte sočivo i nalijte vode da ogrezne. Kada voda provri, smanjite temperaturu, poklopite i ostavite da se krčka oko pola sata, dok sočivo ne upije svu vodu. Nemojte dodavati so, jer je sok koji umeju da puste kobasice dosta slan. U posebnom tiganju propržite kratko beli luk, dodajte kobasice i ispržite ih sa obe strane oko 5 minuta. Sipajte vino i vodu, poklopite i ostavite na vatri 15 minuta. Kada su kobasice gotove, izvadite ih na stranu, a u tiganj sipajte sočivo kako bi se pomešalo sa sosom od vina. Vratite kobasice i jelo pospite peršunom.

Gusta čorba

Sastojci: 125 g crvenog sočiva, 4 šargarepe (oko 400 g), 6 strukova mladog crnog luka, kašičica putera, čen belog luka, 500 ml povrtnog bujona, 100 g grčkog jogurta, 2 kašike kisele pavlake, vlašac, peršun, so, biber po ukusu.

Priprema: Šargarepu oljuštite i isecite na tanke kriške. Mladi luk očistite, operite i izrežite na kolutiće, a beli luk sitno naseckajte. U posudi zagrejte puter, stavite seckano povrće i dinstajte na srednjoj vatri tri minuta. Dodajte oprano sočivo, posolite i pobiberite, smanjite temperaturu i kuvajte 10 minuta, uz povremeno mešanje. Peršun i vlašac operite, protresite, usitnite i pomešajte sa jogurtom i kiselom pavlakom. Čorbu servirajte sa kašikom-dve začinjenog jogurta i listićem peršuna.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.