OBAZRIVO I UMERENO NA SUNCU: 4 načina da se zaštitite!

Sunčanje je neophodno za sintezu vitamina D, koji je veoma važan i ne može da se nadoknadi suplementima ili hranom, ali pri izlaganju sunčevim zracima morate biti veoma oprezni, kaže drmatolog Svetlana Minić

Leto nam je uveliko stiglo, sudeći po temperaturama, a leti se govori o moru, vrućinama, o odmorima i o - melanomu. Ovo poslednje je veoma važno, jer se u našoj zemlji svake godine registuje 650 novih slučajeva raka kože. Kako da se zaštitimo, da li je svako izlaganje UV zracima opasno i koji SPF odabrati, objašnjava dr Svetlana Minić, dermatolog.

U najosetljivijoj grupi sklonoj riziku od pojave melanoma su osobe sa svetlom bojom kože, kose i očiju, osobe koje imaju više od 50 do 100 mladeža

- Sunčanje je neophodno za sintezu vitamina D, koji je veoma važan i koji se ne može nadoknaditi suplementima ili hranom, ali pritom treba biti obazriv i izlagati se malo do umereno. To znači da se nećemo "čvariti" po šest sati dnevno, već ćemo, ukoliko je to moguće, izbegavati UV zrake od 11 do 17 časova, štititi se odećom, šeririma, naočarima, potražiti debelu hladovinu i tek na četvrtom mestu, ako planiramo dugotrajan boravak na otvorenom, naneti kremu sa zaštitnim faktorom - kaže dr Minić.

Umerenost je ključ

Prema doktorkinim rečima, pojedine preporuke da zaštitne kreme treba nanositi pred svaki izlazak iz kuće, uključujući i tokom zimskih dana, takođe su preterivanje.

Vrste karcinoma Karcinomi kože predstavljaju jedan od najčešćih oblika zloćudnih tumora. Postoje tri tipa kožnih tumora: bazaliom, spinocelularni karcinom i melanom. - Bazaliom i spinocelularni karcinom se javljaju u oko 95 odsto svih kožnih tumora, a nazivaju se i nemelanomski tumori. Ukoliko se na vreme otkriju, postoji velika verovatnoća da će doći do izlečenja. Melanom, koji nastaje od ćelija kože koje stvaraju pigment melanin - melanocita, jedan je od najmalignijih tumora uopšte - naglašava dr Minić.

- Nije dobro ni jedno ni drugo, niti se ekstremno izlagati suncu, niti od njega bežati. Osobe koje slede apsolutnu zaštitu, naročito sa san blokatorima (SPF +50) često boluju od hipovitaminoze, odnosno nedostaje im vitamin D. Osim toga, i naše raspoloženje zavisi od svetla koje ulazi direktno preko očiju - svi znamo kako smo raspoloženi zimi, a kako leti. Naravno, nećete se kupati kada je sunce najjače, to uostalom znaju i svi meštani mediteranskih zemalja, koji su u to vreme kod kuće ili u hladu - navodi naša sagovornica.

Za osobe koje dugo borave napolju, zbog posla ili rekreativno, naša sagovornica preporučuje majice sa zaštitnim faktorom, koje se mogu kupiti i kod nas.

- To je isplativije, a ujedno je i ekološki prihvatljivije, a ima ih u rasponu od SPF 15 do +50. Čak i obična pamučna, tanka bela majica ima zaštitni faktor 15, a od debljeg tkanja i viši. Generalno, kada birate odeću kojom ćete se zaštititi od sunca, trudite se da bude lagana, svetla, prozračna, mekana, od prirodnih materijala, ili ona namenjena sportistima (takozvani aktivni veš) koja propušta vazduh i brzo se suši - savetuje dermatolog.

Bore, fleke, pege

Šešir je obavezan, ne samo zbog UV zraka, već i zbog rizika od toplotnog udara i sunčanice, koji su daleko opasniji.

Šešir je obavezan, ne samo zbog UV zračenja već i zbog rizika od toplotnog udara i sunčanice, koji su daleko opasniji

- Kada je reč o izboru zaštitnog faktora, preporučeni minimum je 15, ukoliko imate taman ten i brzo pocrnite, a kremu treba nanositi na svaka dva sata u srednje debelom sloju. Za one osetljivije dovoljan je SPF 30, a ako imate svetao ten i ne možete da pocrnite, odnosno mahom izgorite na suncu, tu je san blokator - poručuje dr Minić.

U slučaju da ne sledite navedene preporuke, posledice preteranog sunčanja (bez zaštite) vidljive su kasnije u životu, nakon što zađete u zrele godine.

Svaka promena na koži koja menja olik, boju i veličnu kroz vreme - zahteva pažnju

- Osim benignih tumora i karcinoma, uključujući i melanom, UV zraci kidaju potkožno tkivo i na duge staze izazivaju pojavu sitnih i dubokih bora, žućkastu prebojenost kože, brojne fleke i pege, kao i proširene kapilare. Koža gubi tonus, namreškana je i izgleda 10-15 godina starije. Podjednako su štetni i solarijumi, čije lampe emituju UV talase - opominje doktorka.

U najosetljivijoj grupi sklonoj riziku od pojave melanoma su osobe sa svetlom bojom kože, kose i očiju, osobe koje imaju više od 50 do 100 mladeža, oni koji su već imali tumor kože, ili oni sa postojanjem porodične istorije bolesti.

- Svaka promena na koži koja menja oblik, boju i veličinu kroz vreme - zahteva pažnju. Javite se dermatologu čak i ako niste sigurni o čemu je reč - poručuje naša sagovornica.

PREPORUKE: 

o Barem 30 minuta pre izlaganja suncu nanesite na kožu preparat sa faktorom zaštite minimum SPF 15. Nanosite ga svaka dva satao Neka kozmetički proizvodi koje koristite imaju SPF, a kontaktna sočiva UV zaštitu
o Naočare za sunce treba da imaju potpunu UV zaštituo Izbegavajte boravak na suncu i sunčanje u periodu između 11 i 17 časova
o Pregledajte kožu, redovno posećujte dermatologa ukoliko imate mnogo mladeža, pega ili flekao Decu ne izlažite suncu u vremenu od 10 do 18 časova, a krema sa SPF +50 i šešir su obavezni

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.