NEMA PEKMEZA BEZ ŠLJIVA: Slatki sočni plodovi jačaju srce i imunitet i regulišu probavu!

Plodovi šljive ne samo što će vas zasititi, osvežiti i dati vam energiju već će se pobrinuti i za vaše zdravlje. Nutricionisti tvrde da se na vrhu liste od 24 vrste voća sa najjačim antioksidansnim delovanjem nalazi baš šljiva

Srbija je zemlja šljiva, a baš one se nalaze na vrhu liste najjačih antioksidanasa, barem kada je reč o voću. Njeni slatki sočni plodovi ne samo što će vas zasititi, osvežiti i dati vam energiju već će se pobrinuti i za vaše zdravlje. Šljiva nam pomaže kod poteškoća s koncentracijom, jača srce i imunitet i reguliše probavu. Uz sve to, možemo da uživamo u njenim svežim i suvim plodovima, u ukusnom džemu i kompotu, ali i u dobroj domaćoj rakiji.

Ovo koštunjavo voće potiče iz Azije, a poznata je bila još u starom veku, kada je krasila viseće vrtove Vavilona. U stari Rim je došla iz Sirije, gde su je konzervisali sušenjem, a zapadna Evropa je upoznala ovu voćku zahvaljujući krstašima. Danas se uzgaja preko 2.000 vrsta šljiva, među kojima su kod nas najpoznatije džanarika i požegača.

Obilje vlakana

U sto grama šljiva ima čak 87 grama vode i jedanaest grama ugljenih hidrata. Preostali deo otpada na vlakna i belančevine.

Od vitamina ima najviše beta-karotena (provitamin A), vitamina C, vitamina E, folne kiseline, nijacina i vitamina B6, te obilja minerala: prvenstveno kalijuma, zatim fosfora, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, gvožđa i bakra.

Šljive imaju nisku energetsku vrednost, samo 46 kalorija u 100 grama, oko četiri puta manju od hleba. Prijatan ukus šljive potiče od dobrog odnosa šećera (pet različitih vrsta) i voćnih kiselina.

Lekovito dejstvo

Vitamin C u šljivi doprinosi boljoj apsorpciji gvožđa u organizmu, te se plavi plodovi preporučuju osobama koje pate od anemije. Ovaj vitamin pomaže i u smanjivanju rizika od srčanih bolesti, šloga, kao i nekih vrsta kancera.

Dijetetska vlakna koje šljiva poseduje takođe su izuzetno važna jer pomažu kod snižavanja holesterola u krvi i regulišu opstipaciju. Šećerni alkohol, poznat kao sorbitol, takođe se nalazi u šljivama, a koristi se kao zamena za šećer u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda za dijabetičare, ali i za druge osobe koje paze na unos šećera.

Protiv bora Vitamin E i beta-karoten iz ovog voća štite ćelije od slobodnih radikala i sprečavaju gubitak elastičnosti kože, usporavaju pojavu bora i ostalih znakova starenja. Dobro operite tri veće šljive, uklonite koštice i ispasirajte voće. Stavite na očišćeno lice, koje ste nekoliko minuta ranije parili nad vrelim čajem, i ostavite da deluje 20 minuta. Isperite mlakom vodom i stavite kremu za lice. Efekat je jači ako šljivama dodate kašičicu meda. Masku stavljajte dva puta nedeljno i koža će biti svežija, čistija i sjajnija.

Nutricionisti tvrde da se na vrhu liste od 24 vrste voća sa najjačim antioksidansnim delovanjem nalazi baš šljiva, dok suva šljiva u odnosu na drugo suvo voće ima dvostruko veću antioksidantnu moć. U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovan sorbitol i vlakna, koja im daju veći laksativni efekat u odnosu na sveže šljive.

Velike količine antioksidansa flavonoida i fenolnih jedinjenja iz šljiva zaslužne su za očuvanje koštane mase, a tu je i mineral bor, koji aktivno učestvuje u očuvanju hrskavičnog tkiva i gustoće kostiju. Sve ovo je čini idealnom hranom tokom menopauze.

Stručnjaci takođe tvrde da plavoljubičaste namirnice sadrže jedinjenja koja smanjuju izlučivanje histamina, a čije povišene vrednosti mogu da uzrokuju nesanicu i poremećaj raspoloženja.

Sveže ili u tegli

Najzdravije su kada se jedu sveže, ali ni u suvom ili kuvanom obliku ne gube mnogo na lekovitosti. Najpoznatiji zaštitni znak bakine kuhinje je pekmez ili džem od šljiva, a kuvana u vodi ili vinu s dodatkom šećera, kore od pomorandže ili limuna i začina može da bude izvrstan kompot.

Odlična je u kombinaciji s različitim vrstama testa, od pita, preko savijača, do knedli od krompira. Gušći umak od propasiranih kuvanih šljiva sa šećerom, cimetom i muskatnim oraščićem poslužite sa sladoledom od vanile.

U slanim jelima najviše se koriste suve šljive, posebno u kombinaciji sa svinjetinom, junetinom i živinskim mesom. Svinjetinu i pile ili ćurku možete puniti ili obložiti šljivama, dok će dinstanoj junetini sos od šljiva dati dodatnu punoću.

RECEPTI:

Brzi kolač

Sastojci: 1 kg šljiva, 2 šoljice šećera, vanilin-šećer, 2 šolje brašna, 2 šoljice kokosovog brašna, 2 šoljice ulja, prašak za pecivo, prstohvat soli, 6 dl soka od jabuka, 1,5 dl mleka, narendana kora limuna.
Priprema: Očišćene šljive pospite šećerom i zapecite u rerni 15 minuta. U međuvremenu promešajte sve suve sastojke, dodajte tečne i umutite žitko testo. Izlijte testo u podmazan pleh, izravnajte, poređajte šljive odozgo i ispecite na 180 stepeni. Kad se kolač ohladi, možete da ga prelijete ulupanom slatkom pavlakom.

Džem sa rumom i cimetom

Sastojci: 5 kg šljiva, 1,5 kg šećera, kesica cimeta u prahu, 2 dl ruma.
Priprema: U veću posudu poslažite naizmenično šljive bez koštica i šećer. Pospite cimetom i prelijte rumom, pa stavite u rernu da se peče na srednjoj temperaturi 3-4 sata. Sipajte u zagrejane tegle i ostavite da se ohladi i zatvorite. Na površini će da se uhvatiti tanka korica, ali je dobro i da sipate oko 1 cm šećera kao dodatnu zaštitu.

Bombice sa suvim šljivama

Sastojci: 300 g suvih šljiva, 200 g otopljene crne čokolade, 100 g oraha, 2 kašike ruma, 3 kašike ulja.
Priprema: Suve šljive iseckajte i poprskajte rumom, ostavite da malo odstoje, pa ih sameljite u blenderu. Ako su suviše tvrde, dodajte još ruma. Orahe iseckajte, 100 g čokolade otopite. Pomešajte sve sastojke i oblikujte bombice. Za glazuru na pari otopite crne 100 g čokolade i 3 kašike ulja, pa prelivajte svaku bombicu. Možete poprskati i sa malo mlečne čokolade da dobijete šare, recimo štraftice.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.