ŠAKA LEKOVA ZA DORUČAK! Da li koristimo previše medikamenata?

Pet-šest različitih lekova na dan više nije retkost, naročito kod starijih hroničnih pacijenata, a koliko to može da bude opasno, objašnjava farmaceut Slavica Anđelković

Jedna mala plava protiv tromboze, jedna bela za snižavanje krvnog pritiska, zelena za snižavanje holesterola. Poslepodne dobro dođe tableta protiv bolova, treba podstaći cirkulaciju takođe tabletom, da bi se bolje spavalo, pomoći će uobičajena terapija, a nije loše popiti i koju tabletu kalcijuma. Rezultat? Pet-šest različitih lekova na dan više nije retkost, naročito kod starijih hroničnih pacijenata, a koliko ovo stanje može da bude opasno, objašnjava farmaceut Slavica Anđelković.

Prepušteni sami sebi

Samo neki dodatni zdravstveni problem povećaće broj lekova za barem tri, a stručnjaci napominju da je sve više od pet lekova zapravo kontraproduktivno, odnosno da se radi o polipragmaziji, što jednostavno rečeno znači - previše lekova za jednu osobu da bi stvarno delovali, i to bez nuspojava. Dakle, što više lekova pijete, to je njihova delotvornost - manja! Problem je i u tome što lekove propisuje više lekara specijalista, koji međusobno nisu u kontaktu, pa zapravo ne znaju koje druge lekove dotična osoba već uzima.

 

- Vreme koje pacijenti provode kod lekara, bilo kod onih opšte prakse, bilo kod specijalista, kratko je i ograničeno. Pacijenti bi, pre nego što im specijalista prepiše neku terapiju, trebalo da ga detaljno obaveste od čega sve boluju i koje lekove još koriste, ali to se dešava samo u teoriji, jer prosto nema vremena i lekar je koncentrisan na probleme zbog kojih je osoba došla. Iz tog razloga ljudi sve češće koriste usluge privatnih lekara - kaže Slavica Anđelković i dodaje da ni u apotekama situacija nije bolja.

- U apotekama bi u smeni uvek trebalo da bude prisutan diplomirani farmaceut koji može da upozori pacijenta, da ukaže da neki lek ne bi trebalo da se pije u kombinaciji sa drugim, bez obzira što je prepisan. Ipak, često se dešava da su u smeni samo mlade i neiskusne kolege, te pacijenti nisu dovoljno obavešteni - objašnjava naša sagovornica.

Za doručak, ručak, večeru...

Uzimanje pet ili više lekova je opasno za zdravlje ne samo zbog nuspojava nego i zbog međudejstva tih lekova, o čemu se vrlo malo zna. Najveća boljka, prema rečima naše sagovornice, naročito među starijom populacijom, jeste što propisanu terapiju ne uzimaju na način na koji je preporučen uputstvom.

Foto: Pixabay

- Ukoliko tri, četiri, pet... lekova treba uzeti u različito doba dana, a vi ujutru odjednom popijete celu šaku, onda neće biti ni odgovarajućeg efekta, odnosno neće uspeti da ciljano dođu do pravog mesta. Kod nas se najčešće koriste hormoni za štitnu žlezdu (kod žena su ova oboljenja u velikom porastu), antireumatici i lekovi za visok pritisak (antihipertenzitivi), ali ih nikako ne treba mešati, tj. uzimati istovremeno. Takođe, dešava se da žene u menopauzi uzimaju kalcijum, a u isto vreme i njegove antagoniste, recimo antihipertenzitive, te ne samo što ga džaba piju, već time nanose i štetu. Ili se u isto vreme piju lekovi za pritisak i, recimo, kuk, što značajno umanjuje dejstvo terapije - navodi farmaceut i sugeriše da svi lekovi u principu mogu međusobno da se kombinuju, ali ih treba pravilno, bezbedno i postepeno uvoditi kako bi imali najbolji mogući efekat.

- Stariji ljudi vole lekove, često imaju običaj da nam se žale kada se od lekara vrate praznih ruku, misleći da su time zakinuti. Nije uvek neophodno prepisati terapiju, nekad treba probati nešto drugo, pa onda pratiti stanje... - savetuje Slavica.

Želudac prvi na udaru

Prema svetskim podacima, prekomerna upotreba lekova odgovorna je za 65 do čak 75 odsto krvarenja iz želuca, a spisak lekova koji mogu da oštete sluznicu gornjeg dela digestivnog trakta je veliki, počev od acetil-salicilne kiseline (ili narodski aspirina), preko nesteroidnih antiinflamatornih lekova (diklofen, ibuprofen), antikoagulantne terapije, novih generacija antidepresiva, kortikosteroida...

Foto: Shutterstock

- Najvažnija stvar kod pacijenata koji uzimaju lekove koji mogu loše da utiču na želudac jeste da se prepiše gastroprotektiva terapija, tj. blokatori protonske pumpe, koji se i inače uzimaju sa gomilom lekova. Pacijenti su obično dobro upoznati sa nuspojavama, ali se ne pridržavaju propisanih uputstava za upotrebu. Naročito su nedisciplinovani muškarci, koji se često pravdaju nedostatkom vremena, ali i starije osobe koje su nestrpljive, iako imaju slobodnog vremena napretek. Zamislite kako može da deluje kada osoba od 70 godina uzme sedam lekova, od kojih su pet za kardiovaskularne bolesti - odjednom - poručuje Slavica Anđelković i dodaje:

- Ljudi će piti sve i više i više lekova, a broj novoobolelih se beleži među mnogim oboljenjima: čak 60 odsto žena u menopauzi ima probleme sa štitnom žlezdom, dijabetes i gojaznost su u ogromnom porastu... Ipak, ne računajući starije osobe, mi smo zdrava nacija u odnosu na Zapad i manji konzumenti lekova.
 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.