KOJA JE BOLJA? Rečna vs morska riba!

Shutterstock

18:32 Ljubav i zdravlje 0

Ljubav&Zdravlje | 10. 12. 2018.

KOJA JE BOLJA? Rečna vs morska riba!

Dilema "koja je bolja" još nije našla zadovoljavajući odgovor, i mada je riba načelno veoma zdrava, može biti i opasna ukoliko nam se na trpezi nađu pojedine vrste iz zagađenih područja

Mada je svetski prosek u konzumiranju ribe nešto manje od 20 kilograma po osobi godišnje, kod nas je ova cifra mnogo, mnogo manja. Najviše se jede u dane posta, dok Sveti Nikola drži rekord kao datum kada se u Srbiji pojede najviše ribe. Dilema da li je bolja morska ili rečna još nije našla zadovoljavajući odgovor, i mada je riba načelno veoma zdrava, može biti i opasna ukoliko nam se na trpezi nađu pojedine vrste iz zagađenih područja.

Plava vs bela

Postoje razne podele riba, ali najočiglednija je na one koje žive u slanim vodama, tj. morima i okeanima, i one što žive u slatkim vodama, odnosno rekama, jezerima, potocima i ribnjacima. U restoranima je, međutim, aktuelna podela na plavu i belu ribu. Zbunjujuće deluje, ali podela je napravljena po količini masnoće koju meso ribe sadrži. Bela riba ima manje masnoće, a masnoća je uglavnom nataložena u jetri, dok je kod onih plavih nataložena oko creva i u samom mesu. U suštini, plava riba bi trebalo da se zove masna riba, ali bi taj naziv odbijao konzumente, bez obzira na to što je baš ta, masna riba, zdravija od nemasne. Zato joj je dodeljen "lepši" naziv - plava riba.

Shutterstock

Rečna vs morska

Sa nutricionističke tačke gledišta, riba je izvanredna namirnica bogata proteinima, vitaminima, mineralima i zdravim omega-3 masnim kiselinama. Morske vrste su bogate jodom, kalijumom, natrijumom i bakrom, dok slatkovodne sadrže nešto manje natrijuma i joda. Sve vrste ribe su bogate vitaminima B1, B2, B6 i B12, dragocenim za pravilan rad nervnog sistema. Riba je bogata i kalcijumom, ali on je uglavnom koncentrisan u krljušti, te je korisno s vremena na vreme uvrstiti u jelovnik sitnu ribu.

Cene nisu izgovor

Proveravajući cene ribe u odnosu na cene mesa, ne možemo reći da je cena uticala na to da se riba malo konzumira kod nas. Morska riba jeste nešto skuplja, ali je u rangu sa cenama, na primer, teletine. Rečna riba se može naći po vrlo povoljnim cenama. Svež, očišćen šaran je duplo jeftiniji od jagnjetine ili junećeg buta. Pastrmka je u rangu ćuretine, a bela riba je najjeftinija.

Mada je morska riba u prednosti kada su čuvene i daleko hvaljene omega-3 masne kiseline u pitanju - iako su i neke rečne vrste, poput pastrmke, tolstolobika, soma, šarana i rečnih rakova veoma dobar izvor - zagađenje mora i okeana je glavni problem i uzrok nekvalitetne i štetne morske hrane. Pojedine vrste, posebno predatori koji žive slobodno u velikim prostranstvima hraneći se drugim ribama, kao što su tuna, sabljarka i ajkula, sadrže određene količine žive, koja kod nekih osoba može da izazove tegobe, uključujući i trovanje, pod uslovom da se svakodnevno konzumira u većim količinama. Zbog toga treba obratiti pažnju na to šta kupujemo, a prednost treba dati sitnijim vrstama, kao što su losos, sardina ili inćun.

Shutterstock

Postoji neko nepisano pravilo da se morska riba malo više jede leti, dok se slatkovodna nešto više konzumira zimi.

VODIČ ZA KONZUMIRANJE

* Veliki rizik:

AJKULA Ova vrsta ribe se nalazi na vrhu lanca ishrane i hrani se drugim ribama. Dakle, hrana koju jede ajkula često je već zagađena živom, pa se tako povećava i nivo žive u njenom mesu.

SABLJARKA se, baš kao i ajkula, hrani drugim ribama i nalazi se na samom vrhu lanca ishrane, te i nju treba izbegavati.

Shutterstock

SKUŠA Iako je mnogi preporučuju, skušu treba izbegavati jer je predator i ne bira šta jede, pa postoji velika verovatnoća da je puna žive.

Shutterstock

ALBAKOR TUNA Ova vrsta tune može da sadrži povišen nivo žive, pa se preporučuje da je zamenite tunjevinom u konzervi, koja nema toliko žive.

PANGASIJUS Ova vrsta soma je prepuna hemijskih otrova i bakterija jer se uzgaja u reci Mekong, jednoj od najzagađenijih reka na planeti, koju velikim delom čini industrijska otpadna voda. Hrani se ostacima drugih riba.

BABUŠKA pripada porodici šarana. Ova slatkovodna riba, poreklom iz Sibira, veoma je prilagodljiva, a kod nas je donesena iz Kine. Budući da ne zahteva posebne uslove života i da je svaštojed, može biti potencijalno štetna ukoliko se lovi u zagađenoj reci.

MASTI KOJE LEČE: Zašto su omega-3 tako zdrave?

ODRESCI OD TUNE I KONZERVISANA TUNA obično sadrže više žive od konzervirane "light" tune (tunjevina u sopstvenom soku). Preporučuje se ograničenje unosa tune na 170 g nedeljno, drugim rečima, tuna iz konzerve se može jesti najviše jednom nedeljno.

* Dobar izbor:

LOSOS treba jesti jer sadrži puno vitamina D, vitamina B12, selena, omega-3 masnih kiselina. Ali, kad god možete, birajte onaj organski, koji ima mnogo svetliju, bledoružičastu boju, nije jarkoružičast ni narandžast kao losos iz uzgoja. Gajeni losos hrane veštačkom bojom kantaksantinom da bi dobio izraženo ružičastu boju i upravo takav losos najčešće viđamo u našim ribarnicama. Naučnici su još 1990. upozorili da je ova boja otrovna i savetovali su da se zabrani njeno korišćenje u uzgoju životinja, ali to nije prihvaćeno.

Shutterstock

 

SARDINE su jeftina i pristupačna opcija, a ujedno su i veoma zdrave. Izuzetno su bogate vitaminom D, zdravim mastima i kalcijumom, budući da sadrže sitne kosti.

POSNA KUHINJA: Pijani šaran s belim lukom

INĆUN sadrži znatno manje žive od skuše, a ima puno gvožđa.

SOM Iako nema dovoljno masti kao losos, tunjevina, skuša i ostale masne ribe, som ima dovoljno omega-3 masnih kiselina i zaslužuje da se nađe na trpezi.

BAKALAR je riba bogata ne samo omega-3 masnim kiselinama već i aminokiselinama. Isto važi i za haringu.

PASTRMKA je slatkovodna vrsta ribe koja ne može da živi u zagađenom okruženju, pa zbog toga spada u najkvalitetnije ribe. Sadrži izrazito visok procenat gvožđa, pa se preporučuje ljudima koji pate od anemije.

Shutterstock

OSLIĆ je najzastupljenija morska riba kod nas jer dobro "podnosi" zamrzavanje, ali i zbog povoljnog odnosa cene i kvaliteta. Meso oslića je sočno, nemasno, izuzetno bogato belančevinama, kao i fosforom.

 



 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]