BLISKOST JE SUŠTINA SREĆE: Kako razgovarati sa tinejdžerima?

Shutterstock

12:58 Ljubav i zdravlje 0

Ljubav&Zdravlje/N.Lazović | 11. 03. 2019.

BLISKOST JE SUŠTINA SREĆE: Kako razgovarati sa tinejdžerima?

Blizak odnos znači da dete može prvo da se obrati roditeljima šta god da mu se desi u životu i koji god da ima problem, da zna da će se roditelj potruditi da mu pomogne, a da neće kasnije to da mu nabija na nos. I to je srećno dete, kaže psihoterapeut

Dok nisu izmislili ovaj pubertet, sva su deca bila normalna, duhovita je replika Rahele Ferari u filmu "Tesna koža". Da li su deca zaista nekada bila drugačija? Možda je pre nego što je na velika vrata ušetala priča o pubertetu kao posebnom stanju, svet adolescenata bio sasvim običan, miran, stabilan i neupadljiv. Ili samo nije imao prava da bude drugačiji... Psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović kaže da svaka generacija, oduvek i nužno, prolazi kroz pubertet, a na roditeljima je da taj stresan period i oplemene.

- Nije tačno da je pubertet novotarija, razlika je samo u tome što deca nisu imala slobodu ispoljavanja negativnih emocija, dakle razlika je u vaspitanju i stavu. A da li je danas bolje? Zavisi, kako gde. U porodicama u kojima se pre puberteta nije dovoljno komuniciralo, deca se onda u tom periodu udaljavaju od roditelja. Kao odgovor na to, roditelji obično nastupaju sa nagradama i kaznama, što takođe zatvara komunikaciju. Pubertet, koji se računa od 12. do 19. godine, dok su u srednjoj školi, nije uzrast za nagrade i kazne, već sve treba da bude na bazi razgovora, dogovora i analiza dečijih stavova - savetuje psihoterapeut.

Shutterstock

Zaboravnost i odsutnost

Zaboravnost kod tinejdžera može da ima veze sa hormonima, nekim problemom koji ih muči, pa o njemu opsesivno razmišljaju, a može da bude i stvar isključenosti, što je tipično za njihov uzrast, kaže naša sagovornica.
- Kao nije ni čuo da je neko nešto tražio, recimo da donese čašu vode... Deci je u opisu da su samoživa, a na nama je da ih oplemenimo, da imaju obzira prema drugima, kao i da imaju obzira prema nama. Ona se oplemenjuju u kući: "Tata ili mama su trenutno bolesni, molim te, stavi čaj, donesi mi ovo ili ono..." Dakle, ja nešto ne mogu da uradim, uradi ti. Dete mora da shvati da se podrazumeva da ume da vrati pažnju i ljubav, da to nije stvar zahteva i da mora automatski da reaguje, kao što vi reagujete kad je ono prehlađeno - sugeriše psihoterapeut.

Medveđa usluga

Pitajte svog tinejdžera (vremenom sve više) šta misli o raznim stvarima, kakav je njegov stav u odnosu na neki društveni fenomen, u odnosu na drogu, neka dečija ponašanja, sugeriše naša sagovornica. 

- Tada roditelj dobija podatke o stavovima svog deteta i onda ima ili nema razloga da se boji. Podržava one stavove koji su ispravni, ali to sve zahteva malo dublje komuniciranje sa decom, više vremena i više uključivanja. Ukoliko se roditelji zaista posvećuju, ali ne u smislu "ja radim, zarađujem i sve mu dajem" nego "ja se njime bavim", taj kvalitet odnosa određuje dete i njegovo ponašanje, pa čak i njegove moralne karakteristike - smatra Tatjana Firevski Jovanović i dodaje da ako ste nešto propustili u vaspitanju u prethodnom periodu, onda je pubertet poslednji trenutak za ispravljanje grešaka. 

Adolescenciju prate i psihičke, emocionalne i moralne krize, kao i konfuzija oko identiteta, sa kojima nisu uvek kadri da se nose na najbolji, najefikasniji i društveno prihvatljiv način.

SJAJNE I NAPORNE: 7 brutalnih istina o tome koliko je teško voleti i biti u vezi sa jednom Ribom!

- Ne prolaze svi kroz krize. Ne oni koji imaju stabilnu porodičnu strukturu, koji veruju roditeljima zato što ih nikad nisu izneverili, zato što su uvek imali vremena za njih, zato što su uvek hteli da razgovaraju kad tinejdžer to hoće. To može da bude uveče kad se vrati sa rođendana, neke žurke ili izlaska, a oni koji imaju 17 godina su tada najraspoloženiji. Onda, dok jedu, probajte da sednete sa njima da popričate kako je bilo. Pogledajte svoje dete da vidite da li je pilo, da li se drogiralo, jer vam je sve jasno u kontaktu uživo. A i deca su raspoložena da pričaju o tome šta je aktuelno u tom trenutku. Sutradan neće da prepričavaju šta je bilo juče - objašnjava psihoterapeut. 

Shutterstock

Teška komunikacija

Nekada je dovoljno da samo sednete i saslušate svoje dete, mirno, bez osuđivanja, sugeriše naša sagovornica. Ipak, svaki roditelj tinejdžera će vam potvrditi da je komunikacija sa njima i najblaže rečeno - teška. 

Odgovornost i granice

Dete treba da ima poverenja u roditelje da ono što će mu reći roditelj neće iskoristiti u prvoj prilici, navodi psihoterapeut, a svaka vrsta prebacivanja zatvara dete.
- Kritika je generalno destruktivna. Nego, šta god da je dete uradilo, hajde da vidimo kako ćeš sad da popraviš tu situaciju. Ako je nekog uvredilo, ako se potuklo u školi - izvini se, objasni, uradi, preuzmi odgovornost. Pokvario si ocenu, nisi učio - nije strašno, živ čovek greši, nekad nespreman ode u školu, na posao, šta sad - ali bitno je da to hoće da popravi. U tom smislu roditelj mora da ima granicu, šta je njegovo, a šta je detetovo - navodi Tatjana Firevski Jovanović.

- Komunikacija najčešće izgleda konfliktno, zato što roditelj istrčava sa zahtevima, ponaša se prema detetu kao da ima četiri, pet godina, samo sipa uputstva i direkcije, što je sve naravno uvredljivo za decu. Treba samo da ga pita "kada ćeš, šta ćeš, kaži mi svoj plan", dakle "škola je tvoja stvar, isključivo tvoja stvar". Ko uči sa detetom ili mu organizuje učenje na bilo koji od načina, taj će posle i na fakultetu da uči sa detetom. Ko nije naučio da uči do kraja osnovne škole sam, to će vući jako dugo. Osim toga, dete koje ne radi to samo ne može da ima samopouzdanje. Mora samo da shvati koliko mu je potrebno za šta i da samo proceni šta hoće, koje ocene hoće. Možda se odlučilo da bude vrlo dobro, u redu je, budi vrlo dobar, to je tvoj izbor, ne treba roditelj uopšte da se meša u to - smatra Tatjana Firevski Jovanović i savetuje da dete uvek treba podsticati na ono što inače voli i što mu dobro ide, te da ne moraju svi da budu naučnici.

ILUZIJE, OČEKIVANJA... Zašto neki ljudi ne mogu da pronađu ljubav?

Shutterstock

Verujte u njih 

U pubertetu dete treba da se odvoji, napominje psihoterapeut, što je jedan od njihovih najvažnijih zadataka. Devojčice odvajaju identitet od svoje majke, te se najčešće koškaju sa njom, dok se dečaci konfrontiraju sa ocem.

- Uspostavlja se sopstveni identitet - ja sam nešto drugo, ja ću biti drugačiji, neću da živim isto kao ti. Negde sa 15 godina deca počinju da uviđaju slabosti roditelja, vide da ovi nisu supermeni, nisu najjači na svetu, nisu najpametniji, da ne znaju sve i onda se ta slika o njima kvalitativno menja. Međutim, ukoliko roditelje doživljavaju kao dobra i pouzdana bića, oni će ih poštovati, bez obzira na to što nisu svemoćni - navodi naša sagovornica.

ANA VINTUR otkriva kako da se obučete za intervju ako želite da dobijete posao

- Suština je u bliskom odnosu sa decom. Blizak odnos znači da dete može prvo da se obrati roditeljima šta god da mu se desi u životu i koji god da ima problem, da zna da će se roditelj da potruditi da mu pomogne a da neće kasnije to da mu nabija na nos. I to je srećno dete. Dakle, mnogo više slušanja dece, pa onda postavljanja pitanja, a ne serviranje gotovih rešenja, zakona i zahteva, po principu - to se radi samo ovako i nikako drugačije. Tinejdžer mora da nađe svoj put, to je modus vivendi. Nekad je i slušanje dovoljno, ne morate nikakav savet da dajete i uvek mu kažite: "Verujem u tebe, imam poverenja u tebe, kaži mi sve šta je stvarno bilo, a onda ćemo to rešiti", jer ne postoji situacija u životu koja ne može da se reši - poručuje Tatjana Firevski Jovanović.
 


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.