ZAŠTO STRADA ŽENSKO SRCE? Infarkt je najčešći ubica, lečenje puno teže nego kod muškaraca!

Žene u Srbiji nedovoljno vode računa o stanju zdravlja srca i krvnih sudova, a na lečenje dolaze u mnogo težem stanju u odnosu na muškarce. Smrtnost od srčanog udara kod žena iznosi 50 odsto, a kod muškaraca 30 odsto

Istraživanja pokazuju da u razvijenim zemljama od zastoja srca umre svaka treća žena, dok od raka dojke tek svaka osma. Uprkos tome, žene u Srbiji nedovoljno vode računa o stanju zdravlja srca i krvnih sudova, a na lečenje dolaze u mnogo težem stanju u odnosu na muškarce. Možda je došlo vreme da se revidiraju naši stavovi i da se fokus prevencije usmeri mnogo više na srčana oboljenja nego na rak dojke, smatra prof. dr Goran Rađan, specijalista interne medicine i supspecijalista kardiologije iz Opšte bolnice "Medi Group".

KAKO SE NE UGOJITI ZA VREME POSTA? 6 jednostavnih pravila!

- I dalje je uvreženo mišljenje da najveći zdravstveni rizik za žene predstavljaju rak dojke, rak ginekoloških organa i osteoporoza. Međutim, statistički podaci pokazuju da u zapadnim zemljama 30 odsto žena umire od bolesti srca, a zbog vaskularnih problema ukupno više od 50 odsto. Srčani udar ne samo da je najčešći ubica žena nego je i njegovo lečenje puno teže i u znatno manjem procentu uspešno u poređenju sa muškaracima. Ishemijska bolest srca sa svim svojim manifestacijama (stabilna i nestabilna angina pektoris i infarkt srca) predstavlja najčešće i, po posledicama koje ostavlja, najvažnije oboljenja srca kod žena - objašnjava dr Rađen.

Deceniju kasnije

Ranije se ishemijska bolest srca smatrala tipično muškim oboljenjem. Da nije tako, pokazuju i podaci da žene imaju manji procenat izlečenja, premda srčane probleme razvijaju u kasnijoj dobi, po izlasku iz menopauze, to jest desetak godina kasnije od muškaraca, navodi kardiolog.

Foto: Shutterstock

- Smrtnost od srčanog udara kod žena iznosi 50 odsto, a kod muškaraca 30 odsto. U prvih godinu dana stopa smrtnosti iznosi 38 odsto, a kod muškaraca ta stopa iznosi 25 odsto. Takođe, 46 odsto žena ostaje trajno onesposobljeno za normalan život nakon srčanog udara, za razliku od 22 odsto muškaraca. Ova statistika pre svega pokazuje kako je presudno upozoriti žene da obrate pažnju na koronarno oboljenje. Naime, većina žena redovno sama pregleda dojke i ide na redovne kontrole zbog mogućnosti pojave raka, ali jako malo njih obraća pažnju na prevenciju srčanih oboljenja - sugeriše dr Rađan i naglašava važnost redovnih kardioloških kontrola.

FIT POSLE 40! Vitamini i minerali koji su neophodni za lepotu i zdravlje!

- Te kontrole obuhvataju najpre laboratorijske analize kao što su nivo šećera u krvi, lipidni status, zatim detaljan kardiološki pregled, EKG i ultrazvučni pregled srca, uz eventualno test opterećenja. Ukoliko se nađu znaci ishemije, potrebno je uraditi koronarografiju uz eventualno plasiranje stenta u koronarne arterije, kojim se sprečava nastanak srčanog udara i znatno težih posledica.

Riba, masline i beli luk

Faktori rizika koji dovode do srčanih oboljenja su povišeni krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje, prekomerna telesna težina, povišene vrednosti holesterola i triglicerida, genetska predispozicija (prisustvo srčane bolesti u porodici), fizička neaktivnost, stres.

- Poseban problem je što žene u većini slučajeva ne obraćaju pažnju na koronarno oboljenje, nego svoje probleme pripisuju menopauzi. Kada se govori o prevenciji, najvažnija je zdrava ishrana, ali i prestanak pušenja. Iako se zna da pušenje povećava verovatnoću nastanka koronarne bolesti, novija istraživanja pokazuju kako je ono mnogo štetnije za žene. Naime, pušenje poništava sve hormonalne prednosti koje žene imaju pre menopauze, a ako žene počnu da puše pre petnaeste godine života, verovatnoća nastanka srčanog udara u kasnijoj dobi veća je 10 puta - savetuje kardiolog. 

NAMAŽITE MAST NA HLEB! Nutricionistkinja RAZBIJA MIITOVE o hrani: Ovo je zapravo ZDRAVO!

Foto: Shutterstock

- Dakle, savet je prestanak pušenja, smanjenje telesne težine, smanjenje unosa namirnica bogatih holesterolom, zdrava ishrana, redovne kontrole krvnog pritiska i smanjenje stresa. Posebno se preporučuje takozvana mediteranska ishrana sa unosom dosta zelenog i obojenog povrća, belog luka, voća, ribe umesto crvenog mesa, maslinovog ulja umesto masnoća životinjskog porekla i jedna čaša crnog vina, dok bi trebalo izbegavati prženje i pohovanje kao način pripreme hrane.  

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.