Užas za Putina! Novi Kursk se sprema Rusiji, sila za invaziju nadire ka granici: Svet se trese i gleda, šta će biti odgovor Moskve'

Da li Ukrajina na severu zemlje samo ubrzano gradi odbranu od mogućeg ruskog napada ili se iza utvrđivanja Černigovske oblasti priprema teren za novi iznenadni upad preko ruske granice, po modelu operacije u Kurskoj oblasti iz avgusta 2024. godine?

Pomeranja izviđačkih jedinica, jačanje dronskih kapaciteta i izgradnja novih fortifikacija ponovo su usmerili pažnju na pravac prema Brjanskoj oblasti.

Ruski izvori poslednjih dana tvrde da je u Černigovsku oblast prebačen 120. zasebni izviđački puk Oružanih snaga Ukrajine (OSU), što je odmah pokrenulo spekulacije o mogućim pripremama za prekograničnu operaciju.

Nezavisna potvrda da je ceo puk sada prebačen baš na ovaj pravac ne postoji. Zvanični podaci same jedinice, međutim, potvrđuju da je reč o specijalizovanom izviđačkom puku baziranom u Kijevskoj oblasti, osposobljenom za mobilne borbene operacije, FPV dronove, elektronsko ratovanje i dejstva iza prve linije. Jedinica je već ratovala upravo u Černigovskoj, Kijevskoj, Harkovskoj i Donjeckoj oblasti.

To je upravo tip jedinice čije bi pojavljivanje uz granicu Moskva morala ozbiljno da prati posle iskustva iz Kurska.

Foto: EPA

Kursk je pokazao šta se događa kada napad dođe bez upozorenja

Ukrajinska vojska je 6. avgusta 2024. iznenada probila rusku granicu u Kurskoj oblasti i za nekoliko dana zauzela veliki prostor koji Moskva prethodno nije smatrala glavnim pravcem ukrajinske ofanzive.

Komandant OSU Aleksandar Sirski tada je tvrdio da ukrajinske snage kontrolišu oko 1.000 kvadratnih kilometara ruske teritorije, dok je nekoliko dana kasnije Kijev govorio o više od 70 zauzetih naselja.

Operacija je Rusiju primorala da dovodi dodatne snage, tenkove, artiljeriju i raketne sisteme na granicu, a borbe nisu završene za nekoliko dana ili nedelja.

Tek 26. aprila 2025. Moskva je saopštila da je poslednje ukrajinske jedinice izbacila iz Kurske oblasti. Kijev je tada osporio tvrdnju da je potpuno potisnut. Drugim rečima, posledice iznenadnog ukrajinskog upada trajale su više od osam meseci.

Zbog toga ruska strana sada daleko pažljivije posmatra svako veće pomeranje ukrajinskih izviđačkih, jurišnih ili dronskih jedinica uz granicu.

A Černigov neposredno izlazi na Brjansku oblast.

Ali Kijev zaista pravi ozbiljne odbrambene linije

Postoji, međutim, veoma jak argument protiv teorije o novom Kursku: Ukrajina potpuno otvoreno priprema Černigov za odbranu.

Foto: Profimedia

U ukrajinskom sistemu javnih nabavki tokom proleća i leta objavljen je čitav niz projekata za izgradnju i dodatno uređivanje utvrđenih položaja na odbrambenoj liniji Černigova.

Samo u junu raspisani su novi radovi na najmanje nekoliko numerisanih uporišta, uključujući položaje označene brojevima 10 i 13, sa završetkom radova planiranim do novembra. Prethodno su tokom aprila raspisani radovi na položajima 3, 8, 9, 12 i 19.

Dakle, priča o ubrzanom utvrđivanju Černigova nije ruska propaganda – sama ukrajinska dokumentacija potvrđuje da se odbrambeni sistem na tom pravcu proširuje.

Pitanje je samo od koga se Ukrajinci spremaju da ga brane.

Sirski otvoreno upozorio na udar iz Brjanske oblasti

Bivši glavnokomandujući OSU Aleksandar Sirski još 30. juna otvoreno je rekao da ukrajinska komanda smatra mogućim ruski napad na Černigovsku oblast upravo iz pravca Brjanske oblasti.

- Mi se za to pripremamo - rekao je Sirski.

Prema njegovim rečima, ruski Generalštab razmatrao je različite varijante operacija na severu Ukrajine, uključujući i mogućnost dejstava sa teritorije Belorusije. Sirski je, međutim, procenio da je veliki napad iz Belorusije trenutno manje verovatan od operacije koja bi krenula direktno iz Rusije.

To potpuno menja sliku.

Utvrđenja koja ruski izvori posmatraju kao moguću pozadinu za buduću ukrajinsku operaciju, Kijev predstavlja kao odgovor na sopstvene obaveštajne podatke o ruskim pripremama preko granice.

A šta ako je upravo to maska?

Kurska operacija pokazala je još nešto: Kijev je tada izuzetno dobro sakrio stvarni pravac udara.

Za razliku od velike ukrajinske kontraofanzive 2023, o kojoj se mesecima unapred govorilo, napad na Kursk izveden je uz veoma malo javnih informacija. Rojters je tada zabeležio da je upravo ukrajinska tišina oko priprema bila u potpunoj suprotnosti sa prethodnom velikom ofanzivom.

Zato samo postojanje odbrambenih linija ne isključuje mogućnost lokalne napadne operacije preko granice.

Foto: Tanjug/AP

Černigovska oblast omogućava ukrajinskoj komandi da pod opravdanjem odbrane drži izviđačke jedinice, dronove, inženjeriju i rezerve relativno blizu ruske granice, a da to samo po sebi ne predstavlja dokaz priprema za napad.

Upravo je ta dvosmislenost razlog zbog kojeg ruski vojni krugovi sada podižu pitanje Brjanska.

Ruski ekspert: Za novi Kursk Kijevu treba najmanje 20.000–30.000 vojnika

Ruski vojni ekspert Aleksej Živov smatra, međutim, da OSU trenutno nemaju dovoljno raspoloživih snaga da iz Černigovske oblasti izvedu operaciju razmera Kurska.

- Takvih resursa protivnik nema, problemi sa mobilizacijom su ozbiljni. Sve što tamo mogu da rade jesu diverzantske aktivnosti - rekao je Živov.

Prema njegovoj proceni, za ozbiljno prekogranično napredovanje bilo bi potrebno koncentrisati 20.000 do 30.000 vojnika. On smatra da nema vojnog smisla izvlačiti toliku grupaciju sa drugih delova fronta samo da bi se osvojio relativno plitak pojas ruske teritorije.

To je trenutno i najveća prepreka scenariju „Kursk 2“.

Ukrajina bi morala da sakupi veliku udarnu grupaciju u trenutku kada joj ljudstvo i rezerve trebaju na Donjeckom, Sumskom i drugim aktivnim pravcima.

Ali Kursk je već jednom pokazao da cilj takve operacije ne mora nužno da bude trajno osvajanje ogromne teritorije.

Dovoljno je napraviti problem koji će protivnika naterati da sa drugih pravaca prebacuje ozbiljne snage.

Brjansk bi mogao da posluži upravo tome

Ako bi Kijev pokušao ograničenu operaciju prema Brjanskoj oblasti, cilj možda ne bi bio dubok prodor.

Mogao bi da bude stvaranje nove krizne tačke na ruskoj teritoriji, odvlačenje rezervi i prisiljavanje Moskve da dodatno čuva stotine kilometara granice.

To je bio jedan od efekata Kurska.

Rusija je već tokom prvih dana operacije 2024. morala da šalje dodatne tenkove, artiljeriju i raketne sisteme u oblast koju prethodno nije tretirala kao glavno ratište.

Čak i neuspešan ili ograničen pokušaj kod Brjanska mogao bi zato da ima širi cilj – da primora rusku komandu da drži snage na severu umesto da ih prebaci na Donbas ili Sumi.

BONUS VIDEO