Zapad u stanju šoka! Otkriven drugi Putinov arsenal, mnogo je moćniji od prvog: Moskva krije strašnu tajnu koja je zaprepastila sve

Rusija je za samo 72 sata napravila tri velika koraka u širenju svoje civilne nuklearne industrije – Turska je najavila nove elektrane sa Moskvom, Iran je dobio ruski predlog za male nuklearne reaktore, dok je Kazahstan potpisao ugovor sa Rosatomom za elektranu „Balhaš“ od 2.400 megavata.

Upravo zbog takvog prodora nemački mediji govore o svojevrsnom „drugom nuklearnom arsenalu“ predsednika Rusije Vladimira Putina. Za razliku od strateških raketa i nuklearnih bojevih glava, njegova snaga nije u pretnji neposrednim uništenjem, već u vezivanju drugih država za ruske reaktore, gorivo, inženjere i tehnologiju tokom narednih nekoliko decenija.

„Drugi arsenal možda je još moćniji, a samo tokom poslednja 72 sata pojavila su se tri konkretna primera“, navodi se u analizi nemačkog lista Vestfelišer ancajger, objavljenoj u saradnji sa Njuzvikom.

Turska hoće još ruskih nuklearnih elektrana

Prvi signal stigao je iz Turske, članice NATO.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je 1. septembra tokom sastanka sa Putinom u Biškeku da će Ankara, posle završetka prve nuklearne elektrane „Akuju“, sa Rusijom krenuti i ka novim nuklearnim projektima.

- Otvaranjem nuklearne elektrane Akuju ponovo ćemo zajedno napraviti korake ka otvaranju novih elektrana“, rekao je Erdogan.

Akuju, koji Rosatom gradi na turskoj obali Sredozemnog mora, ima četiri ruska reaktora ukupne snage 4,8 gigavata i trebalo bi da proizvodi približno deset odsto ukupne električne energije Turske.

Ali mnogo važniji od same količine struje je poslovni model.

Rosatom trenutno kontroliše 100 odsto projektne kompanije po sistemu „izgradi – poseduj – upravljaj“, dok je njegova kompanija TVEL ugovorom vezana za isporuku nuklearnog goriva tokom planiranog 60-godišnjeg životnog veka reaktora. Drugim rečima, rusko prisustvo se ne završava kada elektrana bude izgrađena.

Turska istovremeno razmatra izgradnju novih nuklearnih kapaciteta u Sinopu i Trakiji i razgovara i sa drugim mogućim partnerima, uključujući Kinu, Južnu Koreju i SAD. Erdoganove reči zato još ne predstavljaju konačan ugovor za novu rusku elektranu, ali jasno pokazuju da Ankara želi da opcija nastavka saradnje sa Moskvom ostane otvorena.

Iran tražio male reaktore – Rosatom već predao nacrt sporazuma

Samo dan kasnije stigla je vest iz Irana.

Generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov saopštio je 2. septembra na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku da je ruska strana Iranu već predala nacrt međuvladinog sporazuma o izgradnji nuklearnih elektrana male snage.

Prethodno su Moskva i Teheran već imali dogovore o još jednoj lokaciji za velike nuklearne blokove, ali je iranska strana sada posebno otvorila pitanje malih reaktora.

Rusija već ima duboko prisustvo u iranskom civilnom nuklearnom programu preko elektrane „Bušer“.

Rosatom je početkom septembra saopštio da se na gradilište i postrojenja vratilo 45 ruskih stručnjaka, uz plan da njihov broj tokom meseca bude povećan na oko 100. Za prvi blok „Bušera“ pripremana je i zamena dela nuklearnog goriva, koje je već bilo dopremljeno na lokaciju.

Upravo mali modularni reaktori Rusiji otvaraju dodatno tržište, jer više nije reč samo o ogromnim elektranama od nekoliko gigavata. Moskva pokušava da izvozi i manje nuklearne sisteme koji mogu da budu namenjeni državama ili udaljenim regionima kojima klasična velika elektrana nije potrebna.

Kazahstan potpisao: Dva ruska reaktora od po 1.200 megavata

Treći potez bio je najkonkretniji – potpis na ugovoru.

Rosatom i kompanija „Kazahstanske nuklearne elektrane“ potpisali su EPC ugovor za izgradnju nuklearne elektrane „Balhaš“ u blizini sela Ulken u Almatinskoj oblasti.

Elektrana će imati dva ruska reaktora VVER-1200, ukupne električne snage 2.400 megavata.

Rosatom će kao lider međunarodnog konzorcijuma biti odgovoran praktično za ceo projekat – projektovanje, nabavku opreme, gradnju, puštanje u rad i predaju završene elektrane kazahstanskoj strani.

Početak izgradnje očekuje se nakon izdavanja licence 2027. godine, dok je plan da elektrana bude puštena u rad u narednih desetak godina.

To je upravo ono na šta nemačka analiza ukazuje: nuklearni posao nije obična trgovina u kojoj se proizvod isporuči, račun plati i odnos završi.

Kada država izabere određenu reaktorsku tehnologiju, za nju se vezuju projektovanje, obuka kadrova, rezervni delovi, održavanje, gorivo, bezbednosni sistemi i stručna podrška koja može da traje 40, 60 ili više godina.

Rosatom drži ogroman deo svetskog nuklearnog tržišta

Razmere ruske pozicije znatno su veće od tri poslednja projekta.

Prema podacima koje navodi nemačka analiza, početkom godine najmanje 20 ruskih reaktorskih blokova bilo je u izgradnji u sedam stranih država, uključujući članicu NATO Tursku, članicu EU Mađarsku i Kinu.

Rosatom tvrdi da kontroliše više od trećine globalnog tržišta obogaćivanja uranijuma i gotovo petinu svetskog snabdevanja nuklearnim gorivom. Američko Ministarstvo energetike ruski udeo u svetskim kapacitetima za obogaćivanje uranijuma procenjuje čak na 44 odsto.

Još jedan primer je Egipat.

Rusija za izgradnju nuklearne elektrane „El Daba“ obezbeđuje kredit od 25 milijardi dolara, što pokriva oko 85 odsto troškova projekta.

To Moskvi daje nešto što izvoz nafte ili gasa ne može da pruži na isti način – dugoročno mesto unutar kritične infrastrukture druge države.

BONUS VIDEO