KRUNA KRALJA PETRA PRVOG SVEDOK VREMENA HEROJA! Od svih kruna srpskih vladara jedino je ona preostala, MORALI SU DA JE KRIJU!

royalfamily.org

07:00 Srbija 0

S.K. | 14. 08. 2022.

KRUNA KRALJA PETRA PRVOG SVEDOK VREMENA HEROJA! Od svih kruna srpskih vladara jedino je ona preostala, MORALI SU DA JE KRIJU!

"Vi ste me gospodo, nаterаli dа iznesem glаvu sа srpske zemlje i krenuli u izgnаnstvo, što mi je nаjteže u životu. Pristаo sаm nа to sаmo zаto dа bi sа nаrodom i vojskom podelio nаtežu pаtnju. Ali neću i krunu dа nosim u rаncu kаo konzervu. Nekа je u Prizrenu, grаdu nаše nаjveće slаve, а sаdа nаjveće nesreće...“

Ovim rečima je kralj Petar I Karađorđević "zaledio“ svoje pratioce, tada već regenta , a kasnije kralja Aleksandra i ostale vrhovnike prilikom povlačenja u Prvom svetskom ratu

Bio je novembar 1915. godine, a Prizen je bio i poslednji veći grad pre polaska kralja, vojske i naroda na put preko planinskih vrleti Albanije, kasnije poznatiji i kao albanska golgota. 

wikipedia

 

U sabornom hramu Svetog Đorđa bila je i poslednja služba, a kralj Petar, omiljeni narodni čika Pera, iako i tada bolestan, prestajao je celu službu.

Prema zapisima u knjizi "Devestopetnaesta“ koju je napisao čuveni Branislav Nušić, kruna je zakopana u Prizenskoj bogosloviji. 

- Ispod katedre podignute su daske od poda. Pažljivo, da se ne vidi trag. Bila je noć, da niko ne vidi. Sekretar, kraljev, i pukovnici su se preznojavali. Koliko će, ovde, počivati simbol države. Da li će oni preteći da je vrate svetlosti i slobodi, ili će to učiniti oni koji dolaze posle njih. Kraljević Aleksandar, kome je stari kralj poverio brigu o narodu i državi, čekao je gore, iznad učionice da mu jave kada posao bude gotov... Gotovo je, javili su mu. Minula je ponoć. Vojska i narod sutradan su krenuli. Stari kralj Petar se odupirao da pođe iz Prizrena. Govorio je: "Niko ne može da natera jednog kralja da napusti svoju kraljevinu. Pustite me da umrem na vratima Srbije".

wikipedia

 

Posle četiri dana, kralj Petar je ipak pošao i prošao sa vojskom i narodom preko albanskih gudra. 

Pored krune, prema predanju, u Prizrenu je ostao i kraljev gvozdeni krevet, a sve do 1990. godine, u vladičanskom dvoru u centru Prizrena, na njemu je spavao tada vladika Raško-prizrenski, a potom Patrijarh srpski Pavle.

Prizrensku bogosloviju posetio princ Tomislav Karađorđević

Prizrensku bogosloviju je sredinom devedesetih posetio unuk kralja Petra, princ Tomislav Karađorđević, kome su tadašnji rektor Milutin Timotijević, profesori i učenici bogoslovije ukazali veliko poštovanje. Princ je bio ponosan što se nalazi na jednom istorijskom mestu, na kome je, pored ostalog, sačuvana i kruna kojom je krunisan njegov deda.

U novijoj srpskoj istoriji, kraljevskom krunom je krunisan samo kralj Petar I Karađorđević, a to je i jedina sačuvana kruna srpskih vladara, koja se danas nalazi u Istorijskom muzeju Srbije. One nemanjičke nestale su za vreme viševekovne vlasti Otomanske imperije, a kako su izgledale može se videti samo na freskama u srednjevekovnim crkvama pri manastirima.

Kruna izlivena od Karađorđevog topa 

Kruna je izlivena od bronze sa ručke Karađorđevog topa, zaplenjenog od Turaka u Prvom srpskom ustanku. Osim bronze, kruna ima pozlatu, emajl i sintetičko drago kamenje. Kralj Petar je tražio da se kruna izlije od Karađorđevog topa, sa ciljem da se uspostavi veze između simbola državnosti i oruđa kojim je ta državnost stečena, dok je sam materijal ukazivao na skromne, seljačko-vojničke korene dinastije. 

Wikipedia

 

Naslednici kralja Petra I, kraljevi Aleksandar I i Petar II, nisu krunisani prilikom stupanja na presto, već su po automatizmu, proisteklom iz prava o nasleđivanju, samo preuzeli insignije kralja. 

Prizrenska bogoslovija

 

Osim u vreme Prvog svetskog rata, kada se tri godine nalazila u Prizrenskoj bogosloviji, kruna je do 1941. bila izložena u Dvorskoj kapeli Kraljevskog dvora Karađorđevića u Beogradu. Posle Drugog svetskog rata nalazila se najpre u Narodnom muzeju u Beogradu, potom u Muzeju Prvog srpskog ustanka da bi dugo stajala u depou Narodne banke Srbije. Od 2005. godine se nalazi u vlasništvu Istorijskog muzeja.

Bonus video:


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.