GRAD MISTERIOZNIH SMRTI I NESREĆA! U njemu su nestajale CELE PORODICE, dok nije potpuno opusteo - ZOVU GA MRTVA ZONA!

printscreen You Tube

13:18 Sudbine 0

magazin.novosti/informer.rs | 03. 03. 2021.

GRAD MISTERIOZNIH SMRTI I NESREĆA! U njemu su nestajale CELE PORODICE, dok nije potpuno opusteo - ZOVU GA MRTVA ZONA!

Pre više od 100 godina američki gradić Dadlitaun je zbog čudnih događaja opusteo i danas nosi epitet - najprokletijeg grada SAD!

U američkoj saveznoj državi Konektiket, u okrugu Kornvol, postoji odavno napušteni gradić Dadlitaun koji je u celoj Americi poznat kao - prokleti grad. Ovu nelepu slavu stekao je zbog toga što je u njemu, više nego i u jednom drugom mestu u SAD, zabeleženo zagonetnih smrti i čudnih događaja!

Pisani podaci o zagonetnim i čudnim smrtima u gradiću počinju 1792. godine. „Prvi” na spisku je izvesni Geršom Holister, koji je polomio vrat pošto je pao sa vrha plasta sena na farmi nekog Vilijama Tajlera. Ostalo je zapisano da su svi stanovnici Dadlitauna sumnjali da ga je neko gurnuo sa plasta, a glavni osumnjičeni je bio vlasnik farme. Međutim, on nije bio optužen za ubistvo. Izgleda da je njemu pomoglo, kako je zapisano, što je počeo da se ponaša čudno i stalno išao po gradiću pričajući kako čim se smrkne, on vidi kako iz obližnjih šuma izlaze „nečiste sile”, demoni i utvare...

„Crna” hronika se nastavlja smrću od iznenadnog udara groma 1804. Sare Faje, treće supruge čuvenog generala Germana Sfifta, posle čega je njen muž poludeo. Još čudnija je smrt Meri Čini, devojke koja je rođena u Dadlitaunu. Ona je bila supruga tadašnjeg, veoma poznatog američkog novinara i izdavača Horacija Grilija. Obesila se samo nedelju dana pred američke predsedničke izbore na kojima je njen muž izgubio trku za Belu kuću...

printscreen You Tube

S vremena na vreme, u gradiću su neobjašnjivo nestajale cele porodice - pojedine zbog bolesti, ali za druge nema ni danas objašnjenja. Krajem 19. veka od tuberkuloze je umrla supruga jednog od najuglednijih i najbogatijih stanovnika Džona Patrika Brofija. Ubrzo su obe njihove kćerke bez traga nestale u obližnojoj šumi, a kuću Brofijevih neobjašnjivo je zahvatio požar u kome je ona izgorela do temelja. Džonovo telo nije nađeno na zgarištu, a njega posle toga niko više nije video ni živog, ni mrtvog. Zapisano je da je Dadlitaun 1899. potpuno opusteo: starci su jedan po jedan umirali, a mlađi su bežali glavom bez obzira.

Posle 20-tak godina, tačnije 1920, u obližnji Kornvol doselio se poznati njujorški onkolog Vilijam Klark. Maštao je o mirnom životu u kućici, okružen prelepom prirodom, i izgradio je prelepu letnju kuću u šumi u blizini potpuno opustelog Dadlitauna. Jednom prilikom morao je poslom da otputuje u Njujork. Kada se posle nekoliko dana vratio, zatekao je suprugu koju nije mogao da prepozna: potpuno je sišla s uma i ostatak života je provela u azilu za umobolne.

printscreen You Tube

Malobrojni koji su se poslednjih nekoliko godina usudili da posete ovaj odavno ukleti gradić opisuje kao potpuno „mrtvu zonu”: divljih životinja gotovo da i nema, a niko nikada nije video pticu - niti čuo pevanje, pa čak ni glas... Mali broj najhrabrijih koji su se usudili da prošetaju „ukletom šumom”, posle su pričali da su na stazama sretali zlokobna zelena čudovišta koja su bljuvala vatru...

Mnogi su se odavno pitali gde je zapretena tajna izgubljenog i zaboravljenog gradića. Čuveni američki stručnjak za demone i „lovac na priviđenja” Ed Voren kaže da prokletstvo Dadlitauna nema nikakve veze sa engleskom aristokratskom porodicom Edmonda Dadlija - što je do sada bilo opšteprihvaćeno verovanje. Braća Dadli, koji se smatraju osnivačima naseobine, vode poreklo od jednog britanskog sudije istog prezimena koji je u svojoj karijeri osudio na smrt veoma mnogo ljudi zbog veštičarenja. Neko od osuđenih je, kaže Voren, prokleo sudiju i otuda i posledice po stanovnike ovog gradića...


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.