RAT U SIRIJI, UBISTVO BIN LADENA, TERORISTIČKI NAPADI, PRIRODNE KATASTROFE... samo su neki od događaja koji su ŠOKIRALI SVET u poslednjoj deceniji (VIDEO)

Dok sat bude otkucavao ponoć možda istorijski još nećemo biti u trećoj deceniji trećeg milenijuma, ali u poslednjih deset godina bilo je mnogo događaja zbog kojih je svet na trenutak zastao

Po prirodnim katastrofama pamtićemo 2010. godinu. Haiti je u januaru te godine pogodio zemljotres jačine sedam stepeni Rihterove skale. Tačan broj poginulih nikada nije utvrđen, a procene se kreću od 160.000, koliko navode nezavisni izvori, do preko 300.000 koliko je tvrdila vlada Haitija.

U aprilu je na Islandu došlo do erupcije vulkana Ejafjalajokul. Sama erupcija nije bila jaka ali je prouzrokovala oslobađanje ogromne količine pepela u vazduh zbog čega je gotovo sav avio-sabraćaj u zapadnoj i severnoj Evropi bio obustavljen. Otkazano je 95.000 letova.

U Pakistanu su 2. maja 2011. godine američki specijalci u operaciji "Neptunovo koplje" ubili Osamu bin Ladena, osnivača i lidera terorističke organizacije Al Kaide. Operaciju su uživo iz "situacione sobe" u Beloj kući pratili tadašnji predsednik SAD Barak Obama, potpredsednik Džo Bajden i državna sekretarka Hilari Klinton.

Iste godine, 8. jula poslednji put poleteo je spejs-šatl "Atlantis" čime je označen i kraj spejs-šatl svemirskog programa. NASA je izgradila pet šatlova: "Kolumbija", "Čalendžer", "Diskaveri", "Atlantis" i "Endevor". Šatl "Čalendžer" je eksplodirao neposredno nakon lansiranja, 28. januara 1986. godine a 1. februara 2003. godine, pre sletanja, raspao se i šatl "Kolumbija" nakon čega je NASA, posle više od 30 godina, odlučila da povuče šatlove iz upotrebe.

U decembru, posle samospaljivanja prodavca voća Muhameda Buzizija u Tunisu, usledila je serija protesta i demonstracija u toj zemlji i drugim arapskim zemljama na severu Afrike i na Bliskom istoku koji su postali poznati pod zajedničkim nazivom "Arpasko proleće". Protesti su u pojedinim zemljama doveli do smene režima i građanskih ratova.

Kod ostrva Điljo 13. januara 2012. godine delimično je potonuo italijanski brod za krstarenje "Kosta Konkordija". Brod se prevrnuo na bok nakon što je udario u greben. Zbog oklevanja da zatraži pomoć, odlaganja početka evakuacije u nesreći je poginulo 32 ljudi. Kapetan broda Frančesko Sketino, prozvan "kapetan Kukavica", koji je napustio brod pre nego što su putnici evakuisani, osuđen je za ubistvo iz nehata i izazivanja brodoloma na 16 godina zatvora.

Bitka za Alep u julu 2012. godine, posle godinu dana od početka protesta u toj zemlji, označila je, od strane međunarodne zajednice, i zvanično građanski rat u Siriji. Za razliku od drugih zemalja u kojima je "Arapsko proleće" završeno uz žrtve ali bez oružanih sukoba, u Siriji kao i u Libiji došlo je do "unutrašnjih oružanih sukoba" odnosno građanskog rata koji do danas traje.

Bombaški napad tokom Bostonskog maratona dogodio se 15. aprila 2013. u blizini ciljne linije. Od dve uzastopne eksplozije poginulo je troje ljudi dok je 183 povređeno. Za napad su osumnjičena braća Džohar i Tamerlan Carnajev, poreklom iz Čečenije. Tamerlan Carnajev je ubijen u okršaju sa policijom dok je Džohan uhapšen.

Krajem godine umro je Nelson Mandela, prvi demokratski izabran predsednik Južnoafričke Republike i simbol borbe protiv aparhejda i rasizma.

U Ukrajini je došlo do eskalacije krize. Posle početnih protesta na kijevskom trgu Majdan, protiv proruski orjentisanog predsednika Viktora Janukoviča, tokom 2014. godine dolazi do njegove smene ali i eskalacije sukoba. U sukobima sa policijom gine veliki broj demonstranata, sledi aneksija Krima od strane Rusije i početak sukoba na istoku zemlje, posebno u Donjecku.

Priliv migranata mahom iz Azije i Afrike u Evropu konstantno je porastu od 2010. godine ali se uglavnom održavao na mediteranskim obalama Italije. Od sredine 2015. godine, uz ogroman broj prelazaka migranata preko Sredozemnog mora, biva otvorena i kopnena tzv. "Balkanska ruta".

Teroristički napad u Parizu u novembru izveden je na šest mesta u centru grada kada je ubijeno najmanje 130 ljudi, od čega je najveći broj nastradao na koncertu u dvorani Bataklan.

Istovremeno izvedeni su napadi na restorane i barove u centru grada, nekoliko eksplozija je odjeknulo kod nacionalnog stadiona a na posetioce koncerta je pucano u dvorani. Preko 350 ljudi je povređeno a odgovornost za napad je preuzela teroristička organizacija Islamska država.

Na referendumu održanom u junu 2016. godine Britanci su većinski glasali za izlazak iz Evropske unije. Posle nekoliko odlaganja, izbora i smena premijera Bregzit još nije završen.

Kraj godine označio je izbor Donalda Trampa za predsednika SAD.

Oko 60 ljudi je ubijeno, a više od 500 ranjeno u pucnjavi u Las Vegas u oktobru 2017. Napadač koji je kasnije izvršio samoubistvo otvorio je vatru sa prozora hotela-kasine "Mandelej bej" na publiku koja je pratila muzički festival. Pucnjava u Las Vegasu proglašena je za jednu od najsmrtonosnijih u istoriji te zemlje.

Američke vlasti razdvojile su više od 2.500 dece od roditelja koji nisu imali dokumenta na meksičko-američkoj granici početkom 2018. godine. To je urađeno prema "politici nulte tolerancije" radi suzbijanja ilegalne migracije. Posle žestokih kritika i protesta širom zemlje američki predsednik Donald Tramp je u junu suspendovao tu odluku.

TA LUDAČA...Tramp doživeo NERVNI SLOM NA TVITERU: To je MARŠ SAMOUBISTVA

Tornada i požari, protesti u Hong Kongu i zemljama Južne Amerike, štrajkovi u Francuskoj, ekološki marševi širom sveta, glad u Jemenu, ratovi i migranti, masakr na Novom Zelandu i požar u Notr Damu, ubistvo vođe ISIS Abu Bakr Al Bagdadija, pokušaj pokretanja procesa opoziva Donalda Trampa samo su neki od događaja koji su obeležili 2019. godinu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.