MATEMATIČAR IZ BANJALUKE REŠIO PROBLEM STAR 40 GODINA! Mnogo poznatiji naučnici nisu uspeli da odgonetnu tajnu!

Nebojša Đurić, viši asistent matematike na Arhitektonsko-građevinsko-geodetskom fakultetu u Banjaluci, rešio je matematički problem star više od 40 godina, koji su godinama pokušavali da reše mnogo poznatiji matematičari širom sveta

- Nakon što sam radio na problemu više od dve godine, saznanje da je potvrđena moja teorija mi je donelo toliko sreće i adrenalina da nisam mogao da spavam dva dana - priča za "Nezavisne" ovaj 31-godišnji mladi matematičar koji je rodom iz mesta Blatnica, kod Teslića.

Priča da uprkos puno obaveza koje ima i na fakultetu, ali i privatno, pandemija virusa korona mu je omogućila da se potpuno posveti ovom problemu.

- Svoj zadatak sam pre nekoliko meseci poslao Vjačeslavu Jurku, ruskom matematičaru koji ima najbolje reference iz matematike na svetu, i on je rekao da ne može reši ovaj problem. Tek tada sam dobio dodatnu motivaciju da nastavim s radom i ovo uspešno završim - kaže Đurić.

Najbolji matematičari sveta su pokušali da daju odgovor na otvoreno pitanje "Da li postoji jedinstveno rešenje inverznog problema Šturm-Liuvilovog tipa sa kašnjenjem na intervalu od π/3 do 2π/5 u opštem slučaju". Mnogi od njih su svoja naučna istraživanja bazirali na pretpostavci da jedinstveno rešenje postoji, dok je Đurić kontraprimerom dao negativan odgovor.

- Ova teorija mi je inače u doktorskoj disertaciji, ali nisam mogao da očekujem da ću uspeti da rešim ovaj kompleksni problem. Treća sam godina doktorskih studija i nadam se da sam potvrđivanjem ove teorije pri kraju - ističe Đurić.

Rad je objavio u časopisu "Applied Mathematics Letters" zajedno sa ruskim matematičarem Sergejom Buterinom, koji je podržao ideju kontraprimera. Inverzni problemi diferencijalnih operatora imaju značajnu primenu u astrofizici, aerodinamici i biofizici.

- Ovo mi je tek drugi rad na CSI listi iz ove oblasti. Trenutno još nemam dovoljno iskustva da napišem rad svetskog nivoa i zbog toga sam ovo poslao Sergeju Buterinu, koji je veliko ime u svetskoj matematici, koji me podržao, ali sve sam uradio sam - pojašnjava Đurić.

Prema njegovim riječima, ovaj rezultat je veoma važan, ne samo za njega lično i Univerzitet u Banjaluci, već i za buduće generacije matematičara koji stasavaju u Republici Srpskoj.

Foto: Pixabay

- Nadamo se da ćemo oformiti jedan jako dobar tim matematičara u RS koji će da igra na svetskom nivou, jer se ovim otvorilo puno prostora za rešavanje problema i postizanje novih rezultata - naveo je Đurić.

Ističe da je ljubav prema matematici dobio najviše zahvaljujući tome što od malih nogu igra šah, u kome je osvajao mnogobrojne nagrade, jer su šah i matematika povezani.

- Dok je trajala procedura u vezi s prihvatanjem ovog mog rada, nastavio sam da radim na sledećem problemu, koji će, nadam se, takođe biti vrhunski rezultat u oblasti matematike na svetskom nivou. Smatram da je ovo tek početak moje naučne karijere koju sam oduvek priželjkivao - kaže Đurić.

Zahvalio je prvenstveno Goranu Trbiću, dekanu PMF-a, koji ga je oslobodio plaćanja doktorskih studija, koji su veoma skupi, kako bi mogao nastaviti svoju ljubav prema matematici.

- Ovo je samo podstrek za dalji rad. Mora se priznati da Ministarstvo za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo RS i Univerzitet u Banjaluci pokazuju iskrenu želju da pomognu nauci kroz nagrađivanje naučnih radova. U četvrtak sam dobio nagradu UNIBL za rad koji sam objavio prošle godine na CSI listi - istakao je Đurić.

Šta je SCI lista?

"Science Citation Index" (SCI) je lista časopisa koji imaju impakt faktor (faktor uticajnosti) i zapravo je zbir više pojedinačnih SCI lista po naučnim disciplinama, koje svake godine priprema i objavljuje kompanija "Tomson Rojters".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.