CENE U SVETU MUNJEVITO RASTU, SAMO JE U OVOJ ZEMLJI SITUACIJA DOBRA! Zbog jedne stvari tokom pandemije stavljeni su na stub srama, sada su mirna luka usred haosa koji preti!

Pixabay

08:12 Svet 0

informer.rs/jutarnji.hr | 17. 10. 2021.

CENE U SVETU MUNJEVITO RASTU, SAMO JE U OVOJ ZEMLJI SITUACIJA DOBRA! Zbog jedne stvari tokom pandemije stavljeni su na stub srama, sada su mirna luka usred haosa koji preti!

Brojnim proizvodima cene munjevito rastu i na američkom tržištu u septembru bile su najviše u proteklih 30 godina i to s godišnjim rastom od 5,4 odsto


Inflacija raste širom sveta, a finansijski stručnjaci koje je anketirao Marketwatch, kažu da je razlog jasan. Pandemija kovida-19 i odgovor politike na nju, epidemiološka ograničenja i vladini podsticaji, pokrenuli su veliki prelazak s potrošnje usluga na potrošnju robe.

Kupovina trajne robe u SAD-u je u martu bila 26 odsto iznad uobičajenog nivoa. Pojednostavljeno rečeno, građani su prošle godine zbog pandemije trošili manje, da bi ove godine - postepenim jenjavanjem pandemija - potrošnja eksplodirala, piše Jutarnji.

"Dovoljno je reći da savremeni proizvodni sektor koji koristi uobičajene 'just-in-time' lance nabavke ima zanemarive rezerve, ne može zadovoljiti takav skok potražnje. Budući da se rastuća potražnja suočila s relativno fiksnom ponudom, cena trajne robe naglo je skočila na sadašnjih 11 odsto iznad trenda pre pandemije", rekao je Daval Džoši, glavni strateg kompaniije BCA Research Counterpoint.

Ta činjenica sugeriše jasnu vezu između epidemioloških ograničenja, famoznih "lokdauna" koje su zemlje širom sveta uvodile kako bi zaustavile ili usporile širenje zaraze. A potvrda takve teze može se naći u podacima o inflaciji u Švedskoj. Ta država je od početka pandemije imala drukčiji, znatno liberalniji pristup od ostatka sveta i sada je inflacija tri postotna boda manja nego u SAD-u.

Opet, objašnjenje je logično. Kako su epidemiološke mere u Švedskoj bile bitno opuštenije i nije bilo "lokdauna", u zemlji je zabeležen bitno manji pad potrošnje, pa je i posledični rast potrošnje takođe bio manji. U skadu s tim poremećaj odnosa ponude i potražnje bio je umereniji, pa je onda i rast cena bio manji.

Pixabay

Švedsko iskustvo sada govori da će se cene na kraju stabilizovatii.

"Rastuća potražnja za trajnim proizvodima se smiruje. Od marta je već smanjena za 15 odsto, ali potreban je dalji pad od 7 odsto kako bi se postigao trend pre pandemije, što u potpunosti očekujemo. Uostalom, ne možete da imate tako velik broj pametnih telefona i polovnih automobila", rekao je Džoši.

Što se tiče cene usluga, tu je situacija drukčija, jer nije bilo smisla da kompaniije za usluge snižavaju cene jer njihovi korisnici ionako nisu mogli da dobiju te usluge.

"U međuvremenu, statističari su nastavili da beleže naizgled netaknute cene restorana ili odlazaka u pozorište, iako je većina restorana i zabavnih sadržaja bila zatvorena", rekao je.

Džoši smatra da su trenutno prisutne dvije sile koje utieču na cene usluga: plate rastu kao rezultat povećanja cena robe, ali deflatorna snaga vrlo raširenog hibridnog rada kod kuće i u kancalariji otežaće da potrošnja usluga dostigne predpandemijske trendove. Ipak, s vremenom se i tu očekuje stabilizacija.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.