informer.rs
EPIDEMIJA RAKA DOJKE U SRBIJI MOŽE BITI ZAUSTAVLJENA! Žene prelaze više od 600 kilometara kako bi primile terapiju!
Nema tog leka koji može da zameni rano otkrivanje bolesti
Karcinom dojke vodeći je karcinom u svetu, a samo u Srbiji oko 5000 žena godišnje suoči se sa ovom dijagnozom.
Na skupu posvećenom borbi obolelih, dostupnim terapijama i lečenju istaknuto je kako naša zemlja zauzima 12. mesto u svetu prema broju obolelih, a neslavno drugo u Evropi po broju smrtnih ishoda.
Rukovodilac Klinike za medikalnu onkologiju, dr Davorin Radosavljević, navodi kako je pacijentkinjama u Srbiji dostupno 80 posto optimalnih terapija koje se koriste u razvijenim zemljama. Naročito je važna primena novih hormonskih lekova koji su izbor za više od polovine obolelih žena.
- To je veliki broj, naročito uz dodatak inovativne terapije PERDŽETE, koja se koristi kod pacijentkinja sa metastatskim HER2 pozitivnim karcinomom dojke. Jasno je da ponekih lekova za određene indikacije nedostaje, ali uzmimo u obzir činjenicu da će čuveni Enhertu lek, koji se proslavio na ovogodišnjem svetskom kongresu, tek ove godine biti registrovan u Americi, zatim u Evropi. Potom će se voditi borba da se nađu sredstva da on dođe kod nas. Postoje procedure koje se moraju ispoštovati, a reč je i o novim lekovima koji su veoma skupi - kaže Radosavljević.
Uprkost dostupnosti modernih terapija doktor Radosavljević ponavlja da ne postoji lek koji može zameniti rano otkrivanje raka dojke i da je pravovremena dijagnostika od ključnog značaja.
- U zapadnim zemljama, uključujući i Sloveniju, prosečno preživljavanje žena sa karcinomom dojke je 80 do 90 posto zbog toga što se najveći broj tumora otkrije u izlečivom stadijumu. Što je tumor veći, lečenje je sve skuplje i neizvesnije, a naš odaziv na mamografske preglede je 15 procenata. Tako ne možemo doći do boljih rezultata. Prevencija, rano otkrivanje, pomoć u dijagnostici, optimalna terapija, decentralizacija zdravstvenog sistema - to su ključne reči - ističe doktor.
Jedan od gorućih problema je zdravstveni sistem, koji je nedovoljno decentralizovan, a lečenje multidisciplinarno, što znači da obuhvata i hemioterapiju i zračenje. Pacijenti su često prinuđeni da putuju ili da šetaju od jedne ustanove do druge.
Predsednica Ženskog centra „Milica“ Vesna Bondžić, koja je i sama bolovala od raka dojke, naglašava da pojedine žene finansijski jedva prežive period lečenja i nabraja šta je sve neophodno promeniti kako bi mi put ka izlečenju bio olakšan.
- Pre svega pristupačnost terapijama, pristupačnost dijagnostici, bolja obučenost lekara u ustanovama primarne zaštite da prepoznaju onkološke pacijente. Neke žene preleze više od 600 kilometara kako bi primile terapiju, a 35 posto njih odustaje od bolovanja zbog umanjenih primanja - to su stvari koje moramo menjati - nabraja Vesna.
Samo zajedničkim delovanjem možemo pomoći obolelim ženama da pobede u najtežoj bici, poručila je Vesna i dodala da će Ženski centar "Milica" nastaviti da se bori i da unapeđuje put pacijentkinja sa dijagnozom karcinoma dojke.
