RADOJIČIĆ: Obezbedićemo još bolje uslove za obrazovanje, lečenje i razvoj najmlađih!

„Beograd kao grad dece je važan deo moje vizije”, istakao je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić u intervjuu za „Politiku”. Kao dečji lekar na čelu grada, kako je je naveo, posebno brine o njihovim potrebama i podržava svaki dobar projekat koji se tiče najmlađih.

– Duboko verujem da ulaganje u decu, njihovo zdravlje i obrazovanje, reprezentuje sve nas u najboljem svetlu, pokazujući da umemo da gledamo u budućnost i da radimo za opšte dobro koje će se osećati mnogo godina nakon što mi više ne budemo ovde. Moji napori usmereni su ka tome da im omogućimo što bolje uslove za obrazovanje, lečenje, razvoj, igru – naglasio je gradonačelnik Radojičić.

On je ukazao da odrastanje u gradovima može imati mnogo nedostataka za mališane, te stoga teži da Beograd bude zeleni i pametan grad. 

– Da deca imaju što više zelenila, parkova i biciklističkih staza i što zdravije i srećnije detinjstvo. Da Beograd podredimo upravo njima – naglasio je gradonačelnik.

On je ukazao i da je važno da se poveća broj novorođene dece i najavio da bi parovi koji iza sebe imaju tri neuspela pokušaja vantelesne oplodnje o trošku države, ubuduće mogli da o trošku grada, četvrti put pokušaju da se ostvare kao roditelji. Gradonačelnik Radojičić je objasnio da će za taj pokušaj moći da se prijave žene do 45 godina, koje do sada nisu rađale, odnosno partneri koji su državljani Srbije sa prebivalištem u Beogradu. Ako se sve bude odvijalo prema planovima, kako je dodao, ovaj projekat, čiji je on inicijator, mogao bi da startuje već na jesen.

Prema zvaničnim podacima, u našoj zemlji svaki šesti par se bori sa problemom plodnosti. Projekat je u izradi, traži se način kako da se taj novac zakonski opredeli za ove namene, a detalji će biti poznati kada se predlog bude našao na dnevnom redu sednice Skupštine grada, pojasnio je Radojičić.

– Parovi koji se bore sa ovim problemom znaju koliki je značaj četvrtog pokušaja. Ukoliko se ne poveća broj novorođene dece, imaćemo problem i kao država i kao narod  – istakao je Radojičić.

Gradonačelnik je naglasio da je izgradnja nove dečje bolnice „Tiršova 2” njegova lična i profesionalna misija i projekat koji ga motiviše i kao gradonačelnika i kao lekara. U toku je izrada studije izvodljivosti i idejnog rešenja same bolnice, čime će biti utvrđeno kako će bolnica izgledati i koliki će biti kapacitet. 

– Kao predsednik Radne grupe za praćenje i koordinaciju Studije izvodljivosti, u svakom segmentu pratim izradu funkcionalnog i tehničkog plana bolnice. Za projektovanje i izgradnju „Tiršove 2” tražimo najbolje rešenje, kako bi naši mališani imali iste uslove za lečenje kao i njihovi vršnjaci u inostranstvu. Nova dečja bolnica biće jedna od najmodernijih u regionu i doneće novi koncept lečenja. Ključno je da pacijent bude najvažniji i da porodica što lakše, uz minimalno kretanje po bolnici, dobije potrebnu uslugu. Jedan od ciljeva „Tiršove 2” jeste da deca imaju komfornije uslove – naglasio je Radojičić.

Gradnja nove bolnice trebalo bi da počne 2020, a ako sve bude teklo prema planu, prvi mališani će u njoj dobiti lečenje i negu po svetskim standardima 2022. godine.

– Zgrada će biti energetski efikasna i pametna. Prostiraće se na 30 hiljada kvadrata na placu nešto većem od jednog hektara, na uglu Deligradske ulice i Dr Subotića. Na tom prostoru je trenutno vojna institucija, gde žive pojedini ljudi, ali država je odobrila novac za njihovo preseljenje – kazao je Radojičić.

Gradonačelnik Radojičić je istakao da je 2019. u znaku brige o deci. Kao jedan od pokazatelja, naveo je da je prvi put realno da se lista čekanja na mesto u vrtiću ukine za decu u prioritetu.

– Realno je da se ove godine lista čekanja ukine za decu zaposlenih roditelja, decu studenata, treće i svako naredno dete u porodici, kao i za mališane iz društveno osetljivih kategorija. Lista čekanja postoji oduvek, ali se već nekoliko godina smanjuje uprkos sve većoj tražnji. Pre dve godine, na mesto u vrtiću čekalo je oko 10.000 dece, dok je uoči ovog konkursa 2.700, što je uspeh – izričit je Radojičić.

Smanjenju liste čekanja doprineće i nastavak saradnje sa privatnicima. Grad trenutno sarađuje sa 353 privatna obdaništa, što je za oko 270 više nego pre četiri godine. U okviru ove saradnje, nedavno je moralo da se zastane i razmotri koliko je širenje ovog projekta prihvatljivo za budžet, pa tako prva dva meseca nije izdata nijedna odbijenica, a Radojičić je naveo da je uz pomoć vlade omogućeno dalje širenje projekta, odnosno izdavanje odbijenica.

– Sada je o trošku grada u privatnim obdaništima oko 17.500 dece i za ovu vrstu pomoći izdvojeno je 7,6 milijardi dinara – dodao je Radojičić.

Gradonočelnik Radojičić je rekao i da je u toku izrada mreže predškolskih ustanova koja će pokazati gde postoje najveće potrebe za novim mestima i objektima, kao i da bi Beograd uskoro trebalo da dobije i novu mrežu škola, kao svojevrsnu ličnu kartu – „kuću znanja”. Ona će sadržati informacije o njihovim kapacitetima i popunjenosti, ali i analize na osnovu kojih će nadležni moći da donose odluke o izgradnji novih škola i prave projekcije njihovog razvoja u narednih osam godina.

– Poslednja Odluka o mreži škola usvojena je 2012. Važno je da mislimo i o sadašnjim i o budućim đacima, kao i da novac ulažemo tamo gde postoji realna potreba. Odluka o mreži škola će biti spremna za prvu narednu sednicu Skupštine grada, kako bi mogla da ide na saglasnost Ministarstva prosvete – objasnio je gradonačelnik.

Elaborat za novu mrežu škola ne predviđa gašenje niti spajanje škola. U planu je izgradnja i to osmoletke u Mirijevu, naselju u kojem je pored postojeće dve već duže neophodna još jedna. Nova „kuća znanja” biće i u Lešanima. 

– Moderna škola u Leštanima se gradi umesto stare, koja je srušena. Izvođač radova je izabran i početak gradnje nas očekuje ove godine. Osim toga, rekonstruisaćemo i postojeće škole, kako bi svi đaci imali što bolje i bezbednije uslove. Budžet Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu je oko 190 miliona evra, dok je 2012. iznosio 87 miliona evra – ukazao je Radojičić, ocenjujući da ulaganje u decu, njihovo zdravlje i obrazovanje predstavlja rad za opšte dobro, koje će se osećati mnogo godina nakon toga.

Govoreći o modernom Prihvatilištu za decu, koje je nakon dve decenije na privremenoj adresi konačno otvorilo vrata na novoj adresi, Radojičić naglašava da se u njemu dogodilo više pozitivnih promena.

Deca su se posebno obradovala senzornoj, muzičkoj i sobi za sport i rekreaciju. Na njihovo oduševljenje naišla je i biblioteka, kao i kreativna radionica. Kažu da im nikada nije dosadno, da vreme provode kvalitetno, a posebno ih raduje što uspevaju da nauče i naprave stvari koje kasnije predstavljaju ili poklanjaju drugarima i članovima porodice. Saznao sam da, otkako su u novoj zgradi, nemaju problem da drugarima u školi kažu gde trenutno borave – ocenio je Radojičić.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.